Fudbalski klub Grafičar se u poslednjih nekoliko godina izdvojio i profilisao kao najbolja sredina za razvoj mladih igrača. Gro ekipe koju sa klupe predvodi Marko Neđić čine igrači rođeni 2002. godine i mlađi. Čvrsto su na Senjaku verovali da ovakav model rada može da im donese rezultate i nisu pogrešili. Razloga za zadovoljstvo u kalendarskoj 2022. godini ima na pretek. Drugo mesto osvojeno u Mozzartbet Prvoj ligi Srbije, afirmacija velikog broja mladih igrača, atraktivna i efikasna igra, veliki broj društveno-odgovornih akcija kluba upotpunio je i poziv Filipu Vasiljeviću da kao prvi fudbaler u stogodišnjoj istoriji Grafičara zaigra za mladu reprezentaciju Srbije. Tako se mladi vezni fudbaler rođen u Požegi pre 20 godina našao u situaciji da ispiše istoriju Grafosa. Odigrao je dva meča za nacionalni tim, protiv Kipra i Makedonije a odmah po povratku sa reprezentativnog okupljanja produžio saradnju sa Grafičarom do 2025. godine. Popularni “atomski mrav” uživa u svakom trenutku najuspešnijeg dela njegove dosadašnje karijere.
– Velika mi je čast što sam prvi igrač u istoriji Grafičara koji je dobio poziv za reprezentaciju. Klub ima dugu istoriju i tradiciju, zbog čega imam još više razloga da budem ponosan. Saznao sam da sam na spisku selektora Gorana Stevanovića tokom jednog treninga i osećaj je bio fantastičan. Usledile su čestitke saigrača i trenera a kasnije naravno, porodice i prijatelja – istakao je na početku razgovora Vasiljević.
Ubrzo nakon poziva, usledio je i debi za naš nacionalni tim. Prvo protiv Kipra, zatim protiv Makedonije.
– Bio sam uzbuđen zbog debija u dresu Srbije. Prvi meč sam započeo u startnoj postavi i igrao do 65. minuta. U drugoj utakmici protiv Makedonije sam ušao u nastavku i mogu da kažem da sam zadovoljan kako sam odigrao. Veliku podršku i dobronamerne savete dobio sam od trenera u klubu, Marka Neđića i selektora Gorana Stevanovića. Obojica su me savetovala da igram slobodno, da uživam na terenu i neizmerno sam im zahvalan na podršci – govori mladi vezista čiju sreću zbog debija ne može da pokvari ni “uspomena” iz meča protiv Makedonije u kojem je dobio udarac posle kojeg je morao na ušivanje.
Nije tajna da se u Grafičaru pod komandom Marka Neđića igra napadački, uvek unapred i na gol više. Da je mladi stručnjak bez obzira na rivala dosledan u formaciji sa samo jednim zadnjim veznim, u konkretnom slučaju, Filipom Vasiljevićem.
– Da tim ne igra dobro, da nisam dobio poverenje stručnog štaba i da ne osećam podršku svih u klubu, sigurno da ne bih dobio poziv za reprezentaciju. Imamo pobednički mentalitet, igramo lep i atraktivan fudbal o čemu svedoči i podatak da smo ubedljivo najefikasnija ekipa u Mozzartbet Prvoj ligi sa 44 data gola.
Na poziv u mladu reprezentaciju nadovezao se i poziv čelnika Grafičara koji su Vasiljeviću ponudili produžetak saradnje na još dve i po godine. Filip se, kako je i očekivano, nije dugo premišljao.
– Ovo je sigurno najlepši period u mojoj karijeri. Produžio sam ugovor sa klubom, dobio poziv za reprezentaciju, uživam u svakom treningu i utakmici jer je atmosfera u timu fenomenalna. Ne znam kakva je u drugim klubovima ali teško da mogu da zamislim da negde postoji bolja. Očekujem da na proleće bude sve isto ako je moguće još i bolje – sa dosta optimizma govori mladi reprezentativac Srbije i nastavlja da sipa pohvale na račun Grafičara.
– Klub zaista mnogo pažnje posvećuje mladim igračima. Iz Grafičara je u Milan otišao Nikola Lazetić, Stanković, Leković i Mijatović su u prvom timu Crvene zvezde… Tako da nije fraza da je Grafičar najbolji klub za razvoj mladih fudbalera. Uskoro očekujem i da zaigramo na našem stadionu koji se renovira.
Prva dva mesta u drugom po kvalitetu rangu takmičenja u Srbiji donose i plasman u Superligu Srbije. A kako bi se najmlađi tim Mozzartbet Prve lige snašao u probranom društvu možda je najbolje oslikala utakmica protiv Vojvodine u okviru Kupa Srbije.
– I na tom meču smo igrali napadački. Igrali smo meč protiv Vojvodine sa 15 “bonusa”. Jedini stariji igrač bio je naš kapiten, Luis Ibanjez. Nismo odstupili od naše filozofije, veliki deo meča smo bili u visokom presingu, imali prednost, primili gol u finišu i onda eliminisani na penale. Sa mnogo sigurnosti i entuzijazma pristupamo svakom izazovu. Željni smo dokazivanja jer imamo najmlađi tim, najmlađeg trenera i najmlađeg direktora kluba. A u mladosti je budućnost – naglašava Vasiljević.
Trend u svetskom fudbalu je da se pored aktivnost na terenu sve više pažnje posvećuje i razvoju ličnosti, odnosno svim onim aktivnostima koje su vezane za razvoj ličnosti.
– Trudimo se da slobodno vreme iskoristimo za aktivnosti van terena. Osećamo brigu ljudi u klubu o nama. Iskoristili smo pauze u prvenstvu da se učlanimo u biblioteku, odlazimo zajedno u pozorište, tokom oktobra meseca smo pružili podršku Institutu za onkologiju u akciji borbe protiv raka dojke. Imamo mogućnost oporavka u najsavremenijem centru i još mnogo toga. Zaista se osećamo privilegovanim što igramo za Grafičar – konstatuje vezista tima sa Senjaka.
Stasavanje mladih igrača nije nimalo jednostavan zadatak. U godinama koje predstavljaju ključne za prelaz iz omladinskog u seniorski fudbal i kada većina tinejdžera vreme provodi u izlascima, druženju i putovanjima, oni koji su izabrali fudbal za profesiju na sva ta zadovoljstva moraju da zaborave.
– Nije nekada lako ali sam sam izabrao taj put. I ne žalim zbog toga. Obožavam fudbal, želim da izgradim karijeru, da budem primer na terenu ali i van njega. Trudim se da uvek budem fer prema protivniku jer smatram da je ponašanje van terena podjednako bitno kao i na terenu – podvlači Filip Vasiljević.
Za deset godina voleo bi da se o njemu priča kao o reprezentativcu Srbije, o igraču koji je nakon Grafičara, otišao u neku od razvojnih liga Evrope, poput holandske a onda odatle na neko od čuvenih poluostrva, pirinejsko ili apeninsko. I sve to sa brojem “13” na leđima.
– Izabrao sam broj “13” i nisam se pokajao. Meni se pokazao kao taličan. Dok ide sve po planu, neću ga menjati sigurno – zaključio je Vasiljević.
