Većina misli suprotno, ali evo šta kažu istraživanja.
Godišnje se u svetu kupi preko 50 milijardi boca flaširane vode od kojih većina, odmah po ispijanju, završi u smeću. Međutim, gomilanje plastičnog otpada nije jedino što treba da nas brine kada je reč o plastičnim flašama.
Opasne hemikalije
Prema podacima Asocijacije za reciklažu iz Oklanda, proizvodnjom PET boca oslobađa se aceton, benzen, toulen, metilen hlorid i druge hemikalije opasne po okolinu i zaposlene, a tu su i studije prema kojima ljudi koji piju flaširanu vodu imaju veće šanse da unesu čestice mikroplastike.
Nedavnu studiju o uticaju flaširane vode na okolinu i naše zdravlje sproveo je i Institut za globalno zdravlje u Barseloni.
Negativan uticaj na životnu sredinu bio bi 3.500 veći kada bi svi pili flaširanu vodu nego kada bi konzumirali „česmovaču”.
Do porasta kupovine flaširane vode došlo je jer javnost često sumnja u kvalitet vode iz slavina, a tu je i marketing kompanija koje iste uglavnom povezuju sa planinskim izvorima i zdravim načinom života.
Foto: Piksabej
Šta bi bilo kad bi svi pili flaširanu vodu?
Zato su istraživači sa Instituta sproveli studiju kako bi utvrdili posledice prekomerne kupovine flaširane vode. Pošavši od pitanja „šta bi se dogodilo kada bi svi u Barseloni prešli na vodu u bocama“, došli su do podatka da bi godišnje nestalo 1,43 vrsta, dok bi troškovi proizvodnje boca i ispumpavanja vode iznosili 83,9 miliona američkih dolara. Negativan uticaj na životnu sredinu bio bi 3.500 veći kada bi svi pili flaširanu vodu nego kada bi konzumirali „česmovaču“.
Iako su se, radi lakšeg baratanja podacima, istraživači fokusirali isključivo na Barselonu, ova studija dobro ilustruje kakve posledice ima favorizovanje flaširane umesto vode iz slavine.
Jasno je da kvalitet „česmovače“ nije svuda isti već varira od zemlje do zemlje, i od grada do grada, ali tamo gde je kvalitetna, navode u studiji, ona je ipak bolji izbor.
Izvor: Energetski portal
