Za normalno funkcionisanje mozga važna je folna kiselina. Ona, takođe, utiče na emocionalno i mentalno zdravlje. Može da spreči umor, depresiju, nesanicu. Folna kiselina učestvuje u stvaranju DNK I RNK, genetskog materijala organizma, a izuzetno je važna kada tkiva i organi brzo rastu (trudnoća).
Zajedno sa vitaminom B12 učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik do svih delova tela. A u kombinaciji sa vitaminima B6 i B 12 utiče na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Ako se vrednost homocisteina poveća u tom slučaju je povezana sa depresijom, srčanim oboljenjima i Alchajmerovom bolešću.
Povećane količine folne kiseline su potrebne trudnicama. Jer ako bi nivo folne kiseline bio nizak uticao bi na telesnu težinu novorođenčeta i postojala bi šansa od oštećenja nervne cevi (formacija iz koje nastaju mozak i kičmena moždina) i mozga. Zbog toga trudnice piju folnu kiselinu u prvih 12 nedelja trudnoće.
Folna kiselina može da zaštiti srce i krvne sudove. Ukoliko bismo imali povećan nivo homocisteina u krvi, imali bismo i 1,7 puta veću šansu za oboljenje koronarnih arterija i 2,5 puta veću šansu za moždani udar.
Namirnice u kojima se nalazi folna kiselina su sledeće: spanać, soja, lisnato povrće, pivski kvasac, celo zrno žitarica, mleko, pasulj.
Nedostatak folne kiseline nastaje usled alkoholizma, celijakije, kod upotrebe nekih lekova.
Naravno, ni sa folnom kiselinom ne treba preterivati jer može da dodvede do trajnog oštećenja nervih ćelija.
Ne bi trebalo da se kombinuje sa drugim lekovima bez nadzora lekara.
Piše: Mirjana Đerić
