Neredi koji su izbili u pariskom predgrađu Nanter 27. juna nakon što je policajac upucao 17-godišnjeg Naela Merzuka, dostavljača alžirskog porekla, paralisali su Francusku i šokirali svet.
Policajac koji je ispalio smrtonosni hitac ubrzo je optužen za ubistvo iz nehata.
Od tada su se nemiri proširili širom Francuske na Lion i Marsej, pa čak i na susednu Belgiju i Švajcarsku. Jedan vatrogasac je poginuo, a stotine policajaca i žandarma je povređeno. Predsednik Emanuel Makron postao je predmet podsmeha jer je za nasilje optužio video-igrice.
Tiberio Gracijani, predsednik Međunarodnog instituta za globalne analize “Vision & Global Trends”, za situaciju u Francuskoj je okrivio niz faktora: imigraciju, nedostatak integracije, francusku kolonijalnu istoriju i napade Makrona i njegovih prethodnika na prava radnika i penzionera koje je diktirao Brisel, a koji izazivaju proteste poslednjih godina.
– U Francuskoj već godinama nema socijalnog mira. Fenomen takozvanih žutih prsluka osramotio je francuske vlasti: protestima žutih prsluka nedavno su se pridružili protesti protiv politike koja se odnosi na penzionisanje – rekao je Gracijani za Sputnjik.
Gunar Bek, pripadnik nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD), rekao je da Francuska ima „ekstremno liberalnu” imigracionu politiku i da je niz vlada „pustio da se problem uveća”.
– Demografska matematika se odigrala, a francuska policija i pravosuđe više ne mogu da obuzdaju problem. Imigrantska populacija je ogroman finansijski teret za francuske poreske obveznike, što će na kraju dovesti do kolapsa države blagostanja. Francuska je danas mnogo nasilnija i podeljenija zemlja nego pre 50 ili 60 godina. Ovi problemi će se samo pogoršavati – smatra Bek.
Erik Zemur, lider desničarske francuske stranke Rekonkvest, upozorio je: „Mi smo u ranoj fazi građanskog rata. Ovo je etnički revolt”.
Francuska je samo prva u nizu
Bek je rekao da je napad pobunjenika na kuću Vinsenta Žanbruna, gradonačelnika bogatog južnog pariskog predgrađa L’aj le Roz, u kom je njegova supruga slomila nogu, označio “novu fazu” u nemirima.
– Nasilje se sada širi iz unutrašnjih gradova na ostatak Francuske. Niko i ništa više nije bezbedno. U drugim evropskim zemljama sa visokom imigracijom, kao što su Nemačka ili Švedska, migrantske zajednice još uvek nisu bile u stanju da koordiniraju i izvedu tako složen poduhvat. Međutim, samo je pitanje trenutka kada će se to dogoditi – upozorio je on.
Gracijani je rekao da je imigracija „radni konj“ Zemurove stranke, ali je upozorio da bi „ono što trenutno vidimo u Francuskoj moglo da se desi u drugim delovima Evrope“.
– Evropa u celini nije uspela da razume istorijski značaj imigracije, da upravlja ogromnim protokom imigranata – naglasio je Italijan.
Oba komentatora su se složila da Evropa ništa nije naučila iz migrantske krize 2015. godine, u kojoj se 2 miliona migranata sa Bliskog istoka i Afrike naselilo u Evropi, više od polovine u Nemačkoj, dok su se hiljade udavile u Mediteranu.
Politike evropskih vlada i Evropske unije sa sedištem u Briselu „nisu uspele da reše, na ovaj ili onaj način, takozvano pitanje imigracije za više od dvadeset godina“, rekao je Gracijani.
– Čak i u zemljama koje se smatraju demokratskim i naprednijim, problem imigracije i integracije ostaje nerešen – dodao je.
Bek je istakao da je Nemačka samo od 2018. prihvatila do 7,5 miliona neevropskih migranata.
– Nemačka će prestati da bude pretežno nemačka zemlja u narednih 10 do 12 godina. Isto će se desiti u Francuskoj i Švedskoj, iako može potrajati i do 15 godina – predviđa Nemac.
Policijsko ubistvo Naela Merzuka dovelo je do poređenja sa smrću crnca Džordža Flojda u SAD do kog je došlo dok se opirao hapšenju policije Mineapolisa, što je dovelo do protesta i nereda.
– Verovatno se nešto slično pokretu „Black lives matter” („Životi crnaca su važni”) dešava i u Francuskoj, s obzirom na kolonijalnu prošlost ove zemlje – rekao je Gracijani, dok je Bek primetio da ekvivalenti BLM-u već postoje na istočnoj strani Atlantika.
– Većina partija na levoj strani, i neke stranke u centru, postale su lobisti za više imigracije i više antirasističkih mera za njihovo prilagođavanje. Kako se tradicionalni birači okreću nacionalističkim ili konzervativnim partijama zbog pada građanskog poretka i ekonomskih uslova, levica osvaja nove birače među imigrantima. Ova strategija bi na kraju mogla zaustaviti trenutni oživljavanje konzervativne desnice, ali nauštrb ekonomske budućnosti Evrope – zaključuje Bek.
Makron u problemu
Pred predsednikom Emanuelom Makronom posle okončanja protesta biće izazov kako da se pozabavi osnovnim problemima koje su nemiri razotkrili.
Makron je slao prilično oprezne poruke između pokazivanja empatije i demonstriranja čvrstog stava nakon što je policajac upucao alžirskog tinejdžera prošle nedelje, što je dovelo do višednevnih nereda. Preplavio je ulice policajcima u nastojanju da obuzda nasilje.
Ovog vikenda bilo je manje hapšenja nego prethodnih noći i čini se da nemiri jenjavaju, barem privremeno, ali je serija incidenata rasplamsala vatru oko policijske brutalnosti i tretmana rasnih manjina uopšte.
Tokom proteklih nekoliko dana, Makron je nastojao da uspostavi delikatnu ravnotežu između pokazivanja saosećanja i odlučnosti. On je opisao pucnjavu na 17-godišnjeg Naela kao „neoprostivu” i „neobjašnjivu”, ali je i nerede ocenio kao „neprihvatljivu manipulaciju smrću tinejdžera“.
Nakon što je prekinuo posetu samitu EU prošle nedelje, Makron je pokušao da pokaže da je na čelu zemlje, redovno sazivajući sastanke kriznog kabineta i izdajući naređenja svom premijeru i ministrima. U subotu je otkazao dugo planiranu državnu posetu Nemačkoj.
Neprekidni krizni režim
Raspored sastanaka u Jelisejskoj palati je poznat prizor i znak da je vlada ponovo u kriznom stanju.
Francuski predsednik jedva da je izašao iz duboke političke krize zbog penzionih reformi ovog proleća, a njegova vlada je sada suočena sa još više previranja. Makronov prvi mandat bio je podjednako težak, jer se suočio sa protestima žutih prsluka, pandemijom kovida 19 i stalno prisutnom pretnjom terorizma u Francuskoj.
Makron je akumulirao „teške, bolne krizne situacije” koje su „zbunile” svet, rekao je Bruno Kotres, politički istraživač sa „Instituta Sciences Po”.
– Kao da je Francuska bila ekspres lonac, svaka kriza otkriva tenzije, sukob u društvu, tenzije oko poštovanja naših institucija… Naša zemlja se stalno poziva na republikanske vrednosti, ali izgleda da čitavi segmenti stanovništva ne osećaju da im je ovo važno – rekao je on.
Izliv šoka i gneva zbog smrti Naela M, koji je bio severnoafričkog porekla, takođe je primorao mnoge u Francuskoj da preispitaju pitanja diskriminacije, integracije i kriminala u predgrađima oko francuskih gradova sa velikim brojem imigranata.
Raste pritisak javnosti da se bliže ispita francuska policijska praksa i optužbe o rasizmu u bezbednosnim snagama, osim preispitivanja pravila angažovanja. U 2017. godini, na primer, policajci su dobili pravo da pucaju u nekoliko hipotetičkih scenarija, uključujući slučaj kada vozač odbije da stane, a smatra se rizičnim po tuđi život.
Osim navodne policijske diskriminacije, rešavanje rastućeg jaza između ugrožene omladine u predgrađu i francuskih institucija verovatno će zahtevati više novca za politike usmerene na rešavanje osnovnih uzroka i smanjenje društvenih nejednakosti u oblastima kao što su obrazovanje i društvene pogodnosti.
Potreba za pomirenjem zemlje i utelovljenjem zakona i reda u trenutku kada su njegove manevarske margine ograničene nakon gubitka parlamentarne većine prošle godine nije mali zadatak za Makrona.
Moraće da budno pazi na opozicione stranke dok kriminal, identitet i imigracija, pitanja na kojima krajnja desnica zasniva kampanje, zauzimaju centralno mesto.
