Lideri Starog kontinenta, iz zamka Mimi u Kišinjevu zaštićenog štitom PVO, poslali su Rusiji poruku evropskog jedinstva u jeku rata u Ukrajini.
Emanuel Makron u Bratislavi je prvo priznao zemljama istočne Evrope da je trebalo da im posveti više pažnje kada su upozoravale na ratobornu Rusiju. Potom je iz Moldavije, na samom pragu Ukrajine, okupljanjem lidera na samitu Evropske političke zajednice poslao simboličnu poruku jedinstva.
Francuski predsednik dvodnevnom turom, od Slovačke do Moldavije, pokušava da ujedini kontinent (bez Belorusije i Rusije). Pogotovu u bezbednosnom smislu, pozivanjem na strateško buđenje Evrope.
Zajednička „porodična fotografija” sa samita pedesetak lidera iz EU i izvan nje, iz zamka Mimi. Udaljenog nepunih sat vremena vožnje od otcepljene moldavske regije koju podržava Kremlj. Ne tako daleko od ukrajinskog ratišta – zapravo je razglednica za Putina. Svojevrsna je poruka Putinu, ali i pokazatelj neophodnosti da se premoste napetosti kao produkt nesloge evropskih aktera u mnogim pitanjima.
Ne bi trebalo da postoji podela između „stare” i „nove” Evrope, kaže Emanuel Makron aludirajući na aktuelna pitanja, kao što je odnos prema Rusiji. Ali postoji.
Stoga se na samit u Moldaviji gleda kao na priliku da evropske države – bilo da su članice bloka, kandidati za članstvo poput Ukrajine, ili Velika Britanija koja je napustila EU – udruženim snagama rade na rešavanju regionalnih kriza.
Okupljanje u čuvenom zamku poslužilo je i za iskazivanje snažne podrške Ukrajini i susednim zemljama. Moldavija nije slučajno bila mesto drugog samita Makronovog čeda – Evropske političke zajednice (EPS). Simbolično je i to da je pedesetak lidera i visokih zvaničnika EU i EPS-a na samitu štitila privremena protivvazduhoplovna odbrana koja je udružila britanske, francuske i rumunske vojnike.
Uz Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca, britanskog premijera Rišija Sunaka, u Moldaviji su bili i italijanska premijerka Đorđa Meloni, šef spoljne politike EU Đuzep Borelj, mađarski premijer Viktor Orban. Prvi ljudi Evropskog saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta i čelnici država našeg regiona.
Pristupni procesi zemalja kandidata za EU nisu bili tema samita EPS-a, niti će to ikad biti.
Ovaj neformalni diplomatski forum, nastao na Makronovoj inicijativi. Ima za cilj promovisanje dijaloga i saradnje u vezi s pitanjima od zajedničkog interesa, jačanja bezbednosti. Stabilnosti na kontinentu zarad zajedničkog delovanja i bolje povezanosti u Evropi.
Ovo je drugi sastanak (prvi je bio u Pragu), a u javnosti je i dalje aktuelna tema da li je EPS zapravo alternativa članstvu EU – utešna nagrada državama zaglavljenim u briselskom predvorju.
