Francuska bi ove godine zbog problema u radu nuklearnih elektrana mogla proizvesti 25 odsto manje električne energije nego u 2021, tvrdi Njujork tajms (NYT).
Ovaj list upozorava kako bi problemi francuskih nuklearki mogli da se odraze i na ukupna energetska kretanja u Evropi.
“Dok Evropska unija pokušava da prekine veze s ruskom naftom i gasom nakon moskovskog rata protiv Ukrajine, Francuska se kladila na svoje nuklearne elektrane kako bi prebrodila nadolazeću energetsku krizu. Ali ta industrija je pala u neviđenu energetsku krizu”, navodi NYT, podsećajući da Francuska oko 70 odsto svojih godišnjih potreba za strujom ostvaruje u nuklearnim elektranama kojima upravlja kompanija EDF pod većinskom vlasničkom kontrolom francuske vlade.
Prema zvaničnim podacima EDF-a, u sastavu te kompanije je 56 nuklearnih reaktora u 18 elektrana, što je daleko najveći potencijal nuklearki u EU, te drugi, odmah iza SAD, na svetu. Međutim, NYT tvrdi da od 56 raspoloživih reaktora EDF-a, koji je najveći izvoznik električne energije u Evropi, gotovo polovina reaktora trenutno nije u radu zbog kvarova, remonta ili nedostatka rezervnih delova.
Kao primer pomenute tvrdnje, ugledni američki dnevnik navodi reaktor u nuklearci Šenon (Chinon) koji je “zamrznut nakon zabrinjavajućeg otkrića pukotina u rashladnom sistemu”. Ta elektrana raspolaže sa još dva reaktora koji su, navodi isti izvor, u radu.
Ostareli reaktori
U daljem raščlanjivanju poteškoća u radu francuskih nuklearki NYT ne navodi druge primere osim Šenona, već podseća na upozorenje EDF-a s kraja prošle godine “da više ne može garantovati stabilno snabdevanje nuklearnom energijom, jer se borila da nadoknadi dvogodišnji zaostatak u potrebnom održavanju desetina ostarelih reaktora koji je odložen tokom zatvaranja zbog koronavirusa”, prenosi Jutarnji list.
“Inspekcije su otkrile alarmantne sigurnosne probleme, naročito koroziju i neispravne zaptivke za zavarivanje na ključnim sistemima koji se koriste za hlađenje radioaktivnog jezgra reaktora EDF-a. Takva je bila situacija u atomskoj elektrani Šenon, jednoj od najstarijih u Francuskoj, koja proizvodi šest odsto nuklearne energije EDF-a”, ističe američki dnevnik.
U prilog svojoj tvrdnji o pozamašnim poteškoćama EDF-a kad je u pitanju rad njegovih nuklearki, NYT navodi i odglaganje početka rada EDF-ovih nuklearki u Finskoj i Velikoj Britaniji.
“Nekoliko novih nuklearnih reaktora koje je EDF izgradio opterećeno je velikim prekoračenjem troškova i kašnjenjima. Reaktor s vodom pod pritiskom izrađen od EDF-a u Hinkli Pointu (Hinkley Point), u jugozapadnoj Engleskoj, neće početi sa radom do 2027, što je četiri godine zakašnjenja i prekasno da bi se pomoglo britanskom brzom prelasku s ruske nafte i gasa. Najnovija finska nuklearna elektrana EDF, koja je počela s radom prošlog meseca, trebalo je da bude završena 2009.”, navodi isti izvor.
Prelazeći na analizu posledica EDF-ovih poteškoća u nuklearkama na francusku i energetiku EU, NYT tvrdi da proizvodnja nuklearne energije u Francuskoj ove godine beleži najniži nivo u gotovo 30 godina, gurajući, dodaje list, francuske račune za električnu energiju na rekordno visoke nivoe, baš u trenutku kada rat u Ukrajini podstiče širu inflaciju. Dodaje se kako je i sam EDF u finansijskim poteškoćama opterećen dugovima i nemogućnošću da, ističe NYT, zbog socijalnih mera francuske vlade, naplaćuje tržišne cene struje, kao i da isfinansira oko 51 milijardu evra potrebnih ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju 14 novih reaktora u nuklearkama.
Restrikcije i uvoz
“Umesto da pumpa ogromne količine električne energije u Britaniju, Italiju i druge evropske zemlje koje se okreću od ruske nafte, Francuska se suočava sa uznemirujućom perspektivom pokretanja stalnih isključenja struje ove zime i uvoza struje”, zaključuje list.
Komentarišući za NYT trenutno stanje u francuskim nuklearkama Tjeri Bros (Thierry Bros), energetski stručnjak i profesor na Pariškom institutu političkih studija, polazi od ocene da za situaciju kada elektrane rade znatno ispod kapaciteta postoje dva rešenja.
“Moraćemo ili da pređemo na isključenje struje ili da se vratimo na energiju koja ispušta CO2 u atmosferu, a to su ugalj ili prirodni gas”, kaže Bros.
Podsećajući da je godišnji kapacitet proizvodnje u francuskim nuklearkama 61,4 gigavata električne energije, NYT tvrdi da će, čak i ako se neki reaktori EDF-a koji sada nisu u radu uključe, francuska nuklearna proizvodnja biti 25 odsto manja nego inače ove zime sa, ističe list, alarmantnim posledicama.
Poseban deo analize trenutne situacije u EDF-u američki dnevnik posvetio je poslovnoj saradnji te kompanije s Rosatomom, ruskom državnom kompanijom za nuklearnu energiju koja, napominje NYT, nije obuhvaćena paketom sankcija koje su EU, SAD, Velika Britanija i njihovi saveznici uveli Rusiji. List podseća da je Rosatom dugogodišnji kupac komponenti EDF-a i najveći kupac parnih turbina francuske proizvodnje Arabel (Arabelle), koje se nalaze u nuklearnim elektranama Rosatoma i EDF.
“Uprkos ratu, Francuska je poslovala kao i obično s Rusijom u nuklearnoj energiji, koja je ostala izuzeta od sankcija Evropske unije. Predsednik Francuske Emanuel Makron je u februaru podržao dogovor za EDF o preuzimanju poslovanja s turbinama Arabel, u vrednosti od 1,1 milijardu evra, od Dženeral elektrika (General Electric), vraćajući proizvodnu kompaniju u francusko vlasništvo nakon što je GE kupio biznis Arabela od Alstoma 2015. godine”, ističe NYT.
Preuzeto: b92
Foto: EPA-EFE/GUILLAUME HORCAJUELO
