Roditelji daju sve od sebe da budu što bolji svojoj deci. Ponekad, naravno, pogreše jer svi grešimo, ali sve dok se trude da napreduju, da ispravljaju svoje greške, na dobrom su putu.
Ponekad iz neznanja, a ponekad prosto jer smo tako naučeni, govorimo mališanima neke fraze koje su nama, odraslima, uobičajene i bezazlene, ali je problem u tome što ih deca čuju i doživljavaju potpuno drugačije. To neretko vodi do problema u komunikaciji i konflikta, ponekad se deca osećaju loše, povređeno zbog toga, a to je poslednje što želimo.
Evo nekoliko primera kako roditelji kažu i misle jedno, ali deca čuju i shvate to potpuno pogrešno.
Ćuti!
Kada kažemo detetu “ćuti”, dete to razume kao: previše sam naporan/na.
Ova česta fraza mališanima je previše apstraktna i teško im je da je shvate na pravi način. Umesto da ućutkujete dete na ovaj način, pokušajte da mu rukom pokažete da priča malo tiše, pokažite mu da govori tiše tako što ćete šaputati, igrajte se ko duže može da izdrži da ćuti i ponudite mu nešto što će mu držati pažnju.
Pazi!
Deci govorimo iz najbolje namere “pazi” ili “budi pažljiva”, ali poruka koju oni dobijaju iz toga je – svet je strašno mesto.
Naravno, to ne znači da treba da pustite naslednike da rade šta god žele, pa i po cenu da je to opasno, već prosto izbegavajte da im to govorite na ovaj način. Umesto toga, pokušajte da se usredsredite na to šta tačno mališan treba da uradi: “Siđi i hodaj trotoarom” ili ga pitajte: “Šta treba da uradimo pre nego što pređemo uliuc?”. Na ovaj načiin će vremenom rasti njihova svest o okruženju.
Požuri!
Potpuno je razumljivo što ponekad požurujete dete jer svi znamo koliko ume da potraje njihovo oblačenje ili obuvanje kada treba negde da se ide. Ali, ovu jednostavnu frazu dete doživljava kao – moram da odustanem od svojih želja zbog tvojih.
Umesto da požurujete dete na ovaj način, budite jasni i ozbiljni: “Idemo za deset minuta”. Možete da pomognete mališanu nekim vizuelnim rasporedom, najavom sledećeg koraka ili korišćenjem tajmera, u zavisnosti od njegovog uzrasta.
Pusti, ja ću to da uradim
Detetu treba mnogo duže nego vama da, recimo, veže pertle, ali to ne znači da svaki put treba da ga prekinete rečima: “Pusti, ja ću ti vezati pertle”. Iako to radite iz dobre namere i da biste požurili, mališan to vidi kao – ja nisam sposoban da ovo uradim, moji roditelji to rade bolje.
Ne radite umesto deteta ono što misli da može samo, već mu dajte vremena i priliku da nauči, i ohrabrujte ga u tome. Ako baš žurite, pokušajte sa: “Šta kažeš da ti ja obujem jednu cipelu, a ti drugu?”
Budi dobar/a dečak/devojčica
Rečenica koja se koristi već generacijama deci zapravo šalje poruku – dobar sam kada se dobro ponašam, a loš sam kada uradim nešto loše.
Da dete ne bi pogrešno shvatalo ovu frazu, važno je da mu date do znanje da je ono uvek dobro, ali da ponekad uradi nešto pogrešno ili se ne ponaša baš lepo.
Nemoj da skačeš/vrištiš/udaraš…
Verovali ili ne, dete će, nakon ove fraze raditi baš ono što mu kažete da ne radi. A da biste to izbegli, dovoljno je samo da mu kažete šta treba da radi, umesto ono što ne treba: “Siđi s kauča”, “Možeš da udaraš bubnjeve”, “Hajde da pričamo tiše”…
Prestani da plačeš
Gotovo da nema roditelja koji barem jednom to nije rekao u situaciji kada deluje da ništa ne pomaže i dete ne prestaje da plače. Međutim, mališani ovu frazu shvataju kao im je “zabranjeno” da pokažu svoje emocije.
Umesto toga, pomozite detetu da imenuje emociju koju oseća, dajte mu do znanja da je u redu što se tako oseća: “Vidm da si tužan, tu sam za tebe”, prenosi genmindful.com.
Nemoj da se stidiš, hajde, zagrli ga
Neretko roditelji u parku ili na nekim drugim mestima podstiču dete da ne bude stidljivo i da zagrli nekog drugara, recimo. Međutim, iz toga dete izvlači poruku da ono što ono oseća nije uvek OK i nije uvek prihvatljivo – jer oseća da ne želi da ga zagrli nekoga, a vi ga terate.
Umesto toga, dajte detetu do znanja da je u redu šta god da oseća i da je treba da postupi u skladu sa tim. “Vidim da ne želiš sada da se grliš, u redu je”.
Ništa ti nije, previše si osetljiv/a
Ta mala ogrebotina ili neka situacija koja se odraslima čini tako malom, beznačajnom, za dete je pravi problem. Frazu “ma nije ti ništa” ili “hajde, previše si osetljiv/a” mališani čuju kao – moja osećanja su pogrešna, nisu normalna.
Da biste izbegli da dete dobije ovu pogrešnu poruku, prihvatite njegove emocije, budite tu za njega, dajte mu do znanja da je u redu kako god da se oseća.
Baš si me naljutio/la!
Ovu frazu deca shvataju kao da su ona odgovorna za osećanja drugih, što nikako nije i ne treba da bude njihova odgovornost. Umesto toga, pokušajte detetu da stavite do znanja: “Iznerviram se kada vidim da udariš mačku, tako možeš da je povrediš”.
Ako koristite neku od ovih “pogrešnih” fraza, ne budite strogi prema sebi. Prenose se već generacijama, pa nije lako zaustaviti taj krug i promeniti nešto, ali svest da nešto može bolje je svakako prvi korak ka poboljšanju.
