Ne samo količina šećera (broj kalorija), već i vrsta šećera koju jedemo utiče na rizik od hroničnih bolesti. Istraživači su uporedili delovanje glukoze i fruktoze na organizam u pogledu rizika od hroničnih bolesti i utvrdili da je rizičnija fruktoza.
Istraživanje objavljano u časopisu American Journal of Physiology — Heart and Circulatory Physiologyporedilo je efekte dve vrste šećera na metaboličko i vaskularno funckionisanje organizma. Ženke pacova su hranjene ili tečnim rastvorom glukoze (to je šećer koji se prirodno stvara u telu prilikom razlaganja ugljenih hidrata) ili tečnim rastvorom fruktoze (šećer koji se nalazi u voću i sokovima), pored njihove normalne ishrane čvrstom hranom. Pacovi su dobijali zaslađeni rastvor osam nedelja, što je otprilike količina koju, grubo mereno, za šest godina pojede osoba koja jede mnogo šećera. Pacovi koji su hranjeni šećerom upoređeni su sa kontrolnom grupom koja je pored normalne ishrane dobijala samo vodu za piće.
Istraživači su utvrdili sledeće: iako su obe grupe hranjene šećerom unosile više kalorija nego kontrolna grupa, ukupan unos kalorija bio je veći kod pacova hranjenih glukozom, nego kod onih hranjenih fruktozom. Ali, primetili su istraživači, “uprkos tome, samo je grupa hranjena fruktozom na kraju značajno dobila na težini”.
Pored toga što se više ugojila, grupa hranjena fruktozom imala je više markera vaskularnih oboljenja i oštećenja jetre nego grupa hranjena glukozom. Tu su spadali povišeni trigliceridi, povećana težina jetre, smanjeno sagorevanje masti u jetri (faktor koji doprinosi nastanku masne jetre) i ometeno opuštanje aorte, što može da utiče na krvni pritisak.
Ovo istraživanje jasno pokazuje da nije samo povećan broj kalorija usled konzumacije slatkog jedini faktor koji dovodi do dugoročnih rizika po zdravlje. Vrsta šećera koju konzumiramo takođe igra značajnu ulogu u povećanju rizika od srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih bolesti. U ovom slučaju, fruktoza se pokazala kao rizičnija (radi se o rafinisanoj fruktozi).
Preuzeto: Zdravahrana.com
