Iako je krompir poreklom iz Južne Amerike, on voli umerenu klimu, a ne podnosi hladnoću i preveliku vlagu. Najviše mu odgovara rastresito i plodno zemljište koje je bogato hranljivim materijama i odlično reaguje na adekvatnu pripremu zemljišta. Najpre je krompir gajen u staklenicima zbog izuz etno lepih cvetova koje mi danas i ne primećujemo.Evropa je ovu zanimljivu i hranljivu biljku sa teškom mukom prihvatila, a njegov značaj je utoliko veći jer je Evropu spasao gladi. U nekim zemljama bio je jedna od retkih biljaka koja je uspešno uspevala. U planinskim krajevima u našoj zemlji to je i danas najviše korišćeno i gajeno povrće.
Krompir se može saditi na kućice ili u redove. Ukoliko se sadi na kućice, rasporediti krtole tako da svaka ima dovoljno prostora za rast. Pri sađenju u redove, iskopati jarak i na dno sipati kompost ili zgoreli stajnjak iz organske proizvodnje. Proklijale krtole pažljivo stavljati. Ukoliko se sadi ranije pripremljen krompir, lišće se pojavljuje na površini već za petnaestak dana. Redovna nega podrazumeva okopavanje i ogrtanje. Nastiranje u baštama se vrši slamom, a na većim površinama polietilenskom folijom. Krompir se može saditi i pod slamom.
Ukoliko je zemljište nepokriveno, zalivati 3-5 puta tokom njegovog rasta, a ukoliko je prekriveno slamom, smanjiti broj zalivanja i količinu vode. Rani krompir dospeva za 60, a srednje kasne sorte mogu dozrevati do 150 dana. Zelene krtole ne koristiti u ishrani.
O bolestima i štetočinama koje napadaju ovu biljku, preventivnim merama i zaštitnim sredstvima možete saznati više saznajte na predavanjima i obukama koje organizuje udruženje Organska bašta..
Preuzeto: Zdravahrana.com
