Skoro sva istraživanja kompanije “Gallup”, koja su se bavila vezama sa prethodnim ishodima predsedničkih izbora ili koja govore o trenutnim percepcijama dve glavne stranke, favorizuju Republikansku stranku u odnosu na Demokratsku partiju.
Glavna među njima govore o prednosti Republikanaca u identifikaciji i sklonostima američkih birača, koji imaju uverenja da su Republikanci, a ne Demokratska stranka, u boljoj poziciji da se nose sa najvažnijim problemom sa kojim se zemlja suočava, tj. nezadovoljstvom Amerikanaca stanjem nacije i negativnim ocenama privrede predvođene demokratskom administracijom.
U pregledu ključnih istraživanja i zaključaka za 2024. godinu, prvenstveno iz ankete “Gallup-a” od 3. do 15. septembra, predstavljeno je poređenje sa istim zaključcima u proteklim izbornik ciklusima predsedničkih izbora.
Partijska identifikacija i naklonost birača
Više odraslih Amerikanaca identifikuje se kao Republikanci ili kažu da su naklonjeni Republikanskoj stranci (48 odsto) nego što se izjašnjavaju kao Demokrate ili naginju demokratama (45 odsto). Ove brojke su zasnovane na proseku Galupovih anketa sprovedenih tokom trećeg tromesečja (od jula do septembra) kako bi se minimizirale varijacije između anketa u procenama identifikacije sa strankama i da bi se obezbedila pouzdanija poređenja tokom godina u kojima su se održavali predsednički izbori, s obzirom na različiti period u kojem su održane konvencije dve glavne stranke, u julu, avgustu ili septembru.
Partijska pripadnost snažno predviđa rezultate glasanja pojedinaca, pri čemu velika većina onih koji su se svrstali i onih koji su skloni da se identifikuju sa jednom od dve opcije, glasaju za kandidata stranke koju preferiraju. Na zbirnom nivou, u odrasloj populaciji SAD obično ima više demokrata nego republikanaca. Demokrate su pobeđivale na predsedničkim izborima u godinama u kojima su imale veće prednosti od uobičajene u partijskoj pripadnosti, uključujući 1992, 1996, 2008, 2012. i 2020. godinu.
U godinama kada je prednost bila manja – 2004. i 2016. godine, na primer – Republikanci su pobedili na nivou elektorskih glasova, ako ne i u ukupnom zbiru glasova.
Republikanci ranije nisu imali direktnu prednost u partijskoj pripadnosti tokom trećeg kvartala izborne godine, a retko su nadmašili demokrate u izbornim i neizbornim godinama u poslednje tri decenije.
Tri odvojena istraživanja partijskog učinka u vezi sa važnim pitanjima favorizuju Republikansku partiju barem sa skromnom razlikom.
Od 46 do 41 odsto Amerikanaca kažu da je Republikanska partija u prednosti po mogućnosti da se pozabavi onim što misle da je najvažniji problem sa kojim se zemlja suočava, u odnosu na Demokratsku stranku. Najvažnija pitanja koju Amerikanci trenutno navode se poklapaju sa onima koja inače favorizuju Republikansku stranku, uključujući ekonomiju (24 odsto), imigraciju (22 odsto), upravljanje vladom (17 odsto) i inflaciju (15 odsto).
Ovo merenje je u velikoj meri predviđalo izborne ishode u Galupovim anketama koje datiraju još od 1948. godine. Stranka ocenjena kao bolja u rešavanju najvažnijih problema pobedila je na svim predsedničkim izborima od te godine, izuzev tri izborna ciklusa. Pitanje nije postavljeno 2000. godine, a dve stranke su se izjednačile 1980. godine, kada je inflacija bila glavna tema.
Jedini put kada je to merenje bilo neusaglašeno sa ishodom izbora bilo je upravo 1948. godine, kada su Amerikanci verovali da je Republikanska stranka u boljoj pozicij da se nosi sa najvažnijim problemom (međunarodna pitanja), ali su na funkciji ipak ostavili tada aktuelnog predsednika Harija Trumana, koji je bio demokrata.
“Gallup” takođe prati percepcije o tome koja stranka može najbolje da se nosi sa ekonomskim i međunarodnim pitanjima, u celini. Amerikanci trenutno daju Republikanskoj partiji prednost od šest procenata, 50 u odnosu na 44 odsto za stranku za koju misle da bi bolje obavila posao u održavanju prosperiteta zemlje.
Anketari su ovo pitanje postavljali od 1951. godine na 16 predsedničkih izbora. Od tada, kada je jedna stranka imala bar minimalnu prednost po ovom merenju, ta partija je pobedila 12 puta.
Izuzetak su bile 1952, 1968, 1980. i 2000. godine. Pitanje nije postavljeno 2004, a stranke su bile izjednačene 1956. godine.
Republikanci imaju značajniju prednost od 14 procentnih poena (54 naprema 40 odsto), po pitanju koja je stranka za koju Amerikanci veruju da je u stanju da zaštiti naciju od terorizma i drugih međunarodnih pretnji. Republikanci su vodili po ovom pitanju svih godina kojih je ono postavljano, tj. od 2002. godine, osim 2007. i 2012. godine.
Anketari “Gallup-a” navode da imaju ograničenu istoriju postavljanja ovog pitanja u godinama predsedničkih izbora. Republikansko vođstvo od 14 poena ove godine veće je nego bilo koje prethodnih izbornih godina.
Prethodni maksimumi bili su sedam poena razlike 2008. godine, kada su republikanci izgubili i 2016. godine, kada su republikanci pobedili, a 2012. godine stranke su bile izjednačene i 2020. godine, kada su republikanci imali četiri boda prednosti po ovom pitanju, kandidat demokrata je pobedio na predsedničkim izborima.
Prema Galupovom indeksu poverenja u ekonomska kretanja, rezultat je trenutno na -28, što ukazuje na to da su stavovi Amerikanaca o ekonomiji negativni.
Ocena je izvedena na osnovu mišljenja 22 odsto Amerikanaca, koji opisuju trenutne ekonomske uslove kao “odlične” ili “dobre” naspram 48 odsto onih koji kažu da su “loši”, dok 32 odsto njih veruje da ekonomija “postaje bolje”, u odnosu na 62 odsto onih koji kažu da je stanje “sve gore”.
U dosadašnjim izbornim godinama, rezultat poverenja u ekonomska kretanja od -28 je, kada se posmatra iz tačke gledišta predsedničkog kabineta, tj. partije kojoj pripada predsednik, bliži rezultatima izbora u godinama kada je ta opcija gubila (1992, 2008, 2016) nego godinama kada je pobedila (1996, 2004, 2012).
Značajno je napomenuti i to da je 2020. godine procena Amerikanaca bila u suštini neutralna po ovom pitanju, a tada je Donald Tramp izgubio, iako su drugi aktuelni predsednici pobedili kada je postojao sličan nivo ekonomskog poverenja kao 2020. godine.
Zadovoljstvo stanjem nacije
Dvadeset dva procenta Amerikanaca je zadovoljno kako se stvari odvijaju u Sjedinjenim Državama u ovom trenutku.
Ovako nizak nivo zadovoljstva stanjem nacije moguće je povezati sa izbornim godinama kada je izgubio kandidat koji se borio za reizbor i to 1980. godine (19 odsto), 1992. (22 odsto) i 2020. godine (28 odsto).
U izbornim godinama kada aktuelni rukovodioci nisu tražili ponovni izbor, zadovoljstvo je manje bilo povezano sa konačnim ishodom.
Izbori 1988. i 2008. godine pratili su opšti obrazac, pri čemu je predsednikova partija pobedila u prvim izborima 1988., kada je većina Amerikanaca bila zadovoljna stanjem nacije, te je izgubila druge izbore 2008. sa rezultatom zadovoljstva stanjem nacije blizu rekordno niskih vrednosti.
Međutim, 2000. godine, Amerikanci su bili veoma zadovoljni, ali je aktuelna Demokratska partija izgubila tesno prema glasovima elektora. Vladajuća Demokratska stranka je takođe izgubila na izborima 2016. (takođe prema glasovima elektora) sa srednjim nivoom zadovoljstva stanjem nacije.
Zadovoljstvo radom aktuelnog predsednika
Odluka predsednika Džoa Bajdena da se povuče iz predsedničke trke 2024. godine pomerila je zadovoljstvo radom aktuelnog predsednika sa verovatno najvažnijeg izbornog indikatora ove godine u onaj od sekundarnog značaja.
Sa 39 odsto pozitivno izraženog zadovoljstva radom aktuelnog predsednika, Bajden je znatno ispod praga od 48 odsto za bivše predsednike koji su ponovo izabrani.
Republikanski predsednički kandidat 2024. Donald Tramp izgubio je izbore 2020. godine kada je 46 odsto pozitivno ocenjivalo posao koji je obavljao kao predsednik.
Bajdenova nepopularnost bi i dalje mogla da utiče na izbore u meri u kojoj birači svoje frustracije Bajdenovom administracijom prenesu na potpredsednicu Kamalu Haris.
Sa njene strane, 44 odsto odraslih u SAD odobravaju posao koji radi kao potpredsednica, što je neznatno manje u odnosu na 47 odsto u avgustu.
U godinama predsedničkih izbora kada se aktuelni predsednik nije kandidovao za reizbor, opoziciona stranka je pobedila na svim izborima osim na izborima 1988. godine.
Ovi porazi su se desili bez obzira da li je aktuelni predsednik bio popularan (1960, 2000. i 2016) ili nepopularan (1952, 1968 i 2008) u vreme izbora.
Svi ti izbori, za razliku od sadašnjih, održani su nakon što je aktuelni predsednik izabran za drugi mandat predsednika na prethodnim izborima.
Svi indikatori i pitanja važna za kontekst izbora su na strani Republikanaca
Skoro svaki indikator izbornog konteksta je povoljan za Republikansku partiju, a oni koji nisu, u suštini ne pokazuju prednost za Demokrate, već izjednačenost.
Bez obzira na to, dva glavna stranačka predsednička kandidata imaju slične pozitivne ocene u Galupovoj anketi u septembru, ponavljajući rezultate anketa o sklonostima ka kandidatima koji sugerišu tesnu trku između Trampa i Haris.
Moguće je da bi se biračke sklonosti Amerikanaca mogle bolje uskladiti sa njihovim stavovima o stanju nacije od sada do dana izbora.
Tramp je vodio u većini anketa o sklonosti ka jednom od kanidata ovog leta kada je Bajden bio pretpostavljeni demokratski kandidat, a nezadovoljstvo Amerikanaca bilo je usredsređeno na aktuelnog predsednika.
Rezultati izbora će otkriti u kojoj meri je Haris, sadašnja potpredsednica, opterećena frustracijama Amerikanaca trenutnom administracijom ili je u stanju da se izdigne iznad njih.
Može biti slučaj da Amerikanci žele da idu u drugom pravcu, nakon što su prethodno glasali protiv drugog Trampovog mandata 2020. godine.
