Nacionalna laboratorija Lorensa Livermora objavila je da su uspešno proizveli reakciju nuklearne fuzije koja je rezultirala u neto dobitku energije.
Nacionalno postrojenje za paljenje, uspelo je da kroz eksperiment sa laserima, sistemom nuklearne fuzije proizvede više energije nego što je potrošeno na pokretanje lasera.
Ova vest je „eksplodirala“ u naučnim sferama i internet je brzo brujao o ovom naučnom dostignuću.
Ali šta sve ovo znači?
Nuklearna fuzija pokreće naše sunce i sve druge zvezde. Pri procesu nuklearne fuzije, laka jezgra vodonika se stapaju u teža jezgra helijuma i stvaraju ogromne količine energije. Vodonik koji se koristi pri fuziji je neverovatno gust izvor energije, koji sadrži preko milion puta više energije u jedinici mase nego prirodni gas. Kako se vodonik lako proizvodi iz vode, nuklearna fuzija bi efektivno ponudila neograničen izvor energije sa nultom emisijom štetnih gasova koji utiču na klimatske promene.
U poređenju sa nuklearnom fisijom, koja se koristi u komercijalnim nuklearnim elektranama i funkcioniše tako što se proizvodi energija razbijanjem teških jezgara i koja stvara radioaktivni nuklearni otpad, radioaktivni otpad fuzije bio bi kraćeg veka i lakši za rukovanje.
Kako bi shvatili razliku između ova dva različita načina za proizvodnju energije pogledajte video.
Zašto onda ne koristimo proces fuzije umesto fisije za stvaranje energije?
Problem sa fuzijom je u tome što je potrebna ogromna količina pritiska i toplote da bi se dva atoma spojila. Da se dosegne određena temperatura nije predstavljalo nikad problem, međutim sve do sada, pritisak potreban za održavanje reakcije je bilo mnogo teže stvoriti.
Bilo je potrebno više energije da se proizvede uspešna reakcija fuzije, nego što je sama reakcija proizvela.
Uspešan ishod američkog projekta je ogromna stvar, ali je i dalje u daleko manjem obimu od onoga što je potrebno da se proizvede dovoljno energije za pokretanje jedne elektrane, a da ne govorimo o desetinama hiljada elektrana.
Veliki izazov iskorišćavanja fuzione energije je da se održava dovoljno dugo da može da napaja električne mreže i sisteme grejanja širom sveta.
Još jedan problem kontrolisane fuzije i praktične primene dobijene energije je jedan naizgled naivan, ali nerešiv tehnički izazov. Najjednostavnije rečeno, temperature koje se dostižu pri fuzionim procesima ravne su onima na Suncu i na Zemlji nije moguće naći materijal i posudu u kojoj se takav proces može održavati.
Dakle, iako je u laboratoriji Lorens Livermor, napravljen veliki korak za bezbedno stvaranje ogromne količine energije. Naučnici moraju da prevaziđu još nekolicinu prepreka kako bi došli do mogućeg snabdevanja fuzionom energijom. Proces za koji će biti potrebne godine, verovatno i decenije, a vremena je sve manje, budući da globalno zagrevanje ima sve veće posledice po našu planetu.
