Hrana koja se vraća može da se izbaci povraćanjem i bljuckanjem. To je stanje koje je poznato od davnina, ali se sada zna da je učestalije nego što se pre mislilo. Češće se otkriva i lakše dijagnostikuje, a lekari češće pomisle na GER kao uzrok čestih respiratornih infekcija i nenapredovanja.
Refluks (GER) je normalna pojava kod odojčadi do osmog, najviše desetog meseca života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. Smatra se da je bljuckanje i povraćanje normalna pojava ukoliko beba normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji i nema peptičkog ezofagitisa (upale donjeg dela jednjaka zbog vraćanja kiseline). Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, stalno ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojčad rastu ona sve duže sede, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića koji zatvara spoj jednjaka i želuca. Kako beba raste, simtomi GERa se proredjuju i u najvećem broju slučajeva nestaju do kraja prve godine života.
Nije tako retka pojava da beba od rodjenja posle svakog obroka bljucka, povraća i nemirno spava posle hranjenja, da je razdražljiva, plače i da ima grčeve. Može se dogoditi da beba odbija hranu iako je gladna, da unosi malu količinu mleka. Neke bebe povrate i bljucnu posle svakog obroka i veću količinu mleka.
Najčešći uzrok refluksa je nepravilno funkcionisanje mišića koji se zove donji ezofagealni sfinkter koji se nalazi na spoju jednjaka i želuca. Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačne kiseline mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazove neprijatan osećaj.
Postoje mnogi razlozi zbog kojih taj mišić ne funkcioniše kako treba – kod male dece zbog nezrelosti mišića, a kod starijih uzroci povratka hrane u jednjak mogu biti prejedanje, alergije na odredjenu hranu, duvanski dim i boravak u zadimnjenoj prostoriji, začinjena hrana, uska odeća, savijanje posle obroka i mnogi drugi uzroci.
Dok se god smatra da je GER normalna pojava osim nekih mera koje olakšavaju nije potrebno lečenje, ali ako se simptomi nastave i posle prve godine GER će se nazivati GERD (gastroezofagealna refluksana bolest). Nekad usled jako izraženog refluksa može doći do komplikacija – kada želučana kiselina dođe u jednjak, može izazvati osećaj žarenja. Kiselina može da uzrokuje crvenilo i upalu jednjaka i to se naziva ezofagitis. Ezofagitis može biti jako bolan, što može da smanji apetit. Jak ezofagitis može dovesti do krvarenja i anemije. Mogu se stvoriti i ožiljci ukoliko zapaljenje duže traje, a njima se smanjuje veličina otvora u jednjaku.
Druga moguća komplikacija kod refluksa je slabo napredovanje, kao posledica nedovoljnog uzimanja hrane. Neuhranjenost ili nenapredovanje može biti rezultat stalnog povraćanja ili slabog apetita uzrokovanog bolovima.
Glavna manifestacija GERa je često, gotovo posle svakog obroka bljuckanje manjih ili većih količina hrane kao i povraćanje. Ukoliko odojče i malo dete sa GERom prestanu da napreduju,plaču prilikom uzimanja obroka, kašlju u toku ili posle uzimanja obroka, promuklo plaču, otežano dišu i imaju česte upale srednjeg uha pedijatar će uvek razmišljati i o postavljanju dijagnoze patološkog refluksa. Ukoliko pored refluksa postoji i anemija (malokrvnost) to najčešće govori da je pored refluksa prisutan i ezofagitis – upala sluznice jednjaka.
Koji su simptomi pedijatrijskog GERa?
Postoje mnogi simptomi GERa. Dete može da ima samo neke od simptoma, među kojima su najčešći: bol u predelu želuca, neprekidni i nagli plač, često bljuckanje ili povraćanje koje može biti i do jedan sat nakon obroka, bljuckanje posle prve godine života, odbijanje hrane čak i kada je dete gladno, loše spavanje i često budjenje, razdražljivost. Manje su učestali nepodnošenje odredjene hrane, gubitak težine, slabije napredovanje, promukao glas, česte respiratorne infekcije – česte upale uha, upale pluća, crvenilo i bol u grlu, apnea (nagli prestanak disanja u trajanju u nekoliko sekundi u toku spavanja). Ukoliko roditelji pomisle da dete ima refluks treba da se posavetuju sa pedijatrom kako bi se dijagnoza postavila na vreme.
Osnovu za lečenje GERa čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se ređe javlja kod dojenih beba a za bebe sa GERom čije majke nemaju dovoljno mleka, postoje specijalne tzv. AR (anti-regurgitation) adaptirane formule mleka, koje uspešno ublažavaju refluks. One su energetski i nutritivno izbalansirane da zadovolje sve potrebe odojčeta. Bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni da bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Beba koja je starija od tri meseca će kliziti prema dnu podignutog dušeka. Za rešenje tog problema postoje sada čaršavi sa džepovima. Savet je da se beba drži uspravno skoro svakog trenutka kad je budna.
Gastroezofagealni refluks je u najvećeg broja slučajeva bezazlenog karaktera. Kod većine beba s blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete. Ukoliko se tegobe sa refluksom nastave i kasnije u detinjstvu, potrebno je pored odredjenih tehnika u hranjenu i odabiru hrane nekad primeniti i lekove, a u najtežim slučajevima se sfinkter na spoju jednjaka i želuca mora i operisati.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
