“Tokom agresije NATO-a imali smo izuzetne rezultate. Brigada je lansirala, izvršila dejstvo, po 31 neprijateljskom vazduhoplovu, lansirali smo oko 60 raketa i sigurno dva aviona smo oborili”, kaže za RTS brigadni general Tiosav Janković, komandant 250 raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva, koja obeležava 60 godina postojanja, u intervjuu za RTS.
Za obaranje F-16 odlikovan je Ordenom za hrabrost, a u intervjuu je ispričao kako se tačno odigrao taj događaj:
– Borbena posluga 3. raketnog diviziona na čelu sa majorom Boškom Dotlićem je te noći 2. maja dežurala od 24 časa, pa po planu je bilo da budemo ujutru do 8 časova. Negde već u prvim satima našeg dežurstva počeo je da se formira jedan ozbiljan nalet neprijateljskih vazduhoplova, rukovalac gađanja je to otpratio na pokazivačima osmatračkog radara, uočio je tri grupe ciljeva koje su se približavale sa nekih različitih pravaca divizionu, pretpostavljajući da je to cilj – grupa ojačana avionima u lovačko bombarderskoj nameni namenjen za neutralisanje i uništenje diviziona. Prepoznao je da je ključni objekat dejstva za njih to veče naš divizion i naravno jedino što nam je preostalo jeste da se branimo vatrenim dejstvom.
U jednom trenutku je izabrao jedan od ciljeva, naredio da ga otkrijemo, zahvatimo, što smo mi i uradili, predali na praćenje, lansirali dve rakete, jedna je imala uspešno vođenje i susret koji je bio dovoljan da eksplozija bojeve glave u značajnoj meri ošteti motor aviona i da taj avion posle određenog vremena padne na padinama Cera.
To iz ugla borbene posluge dođe kao jedan rutinski borbeni rad, pri čemu je ulog nešto malo veći, ostali avioni iz te i drugih raketa su lansirali to veče dve protivradarske rakete koje su srećom zakasnile. Bili smo nešto brži, imali smo sreću da rezultat našeg rada bude vidljiv očigledan, da se pamti i da se o njemu priča – kaže Janković.
O tome kako se osećao u tom trenutku, general Janković oktriva:
– U tom trenutku oficir za vođenje gleda približavanje rakete odrazu cilja i čeka susret i željno očekuje da ta raketa eksplodira i taj momenat eksplozije se i te kako vidi na ekranu i praktično onako kako je vidljiv golim okom, vidljiv je i na radarskim pokazivačima. Nakon toga očekujemo neki drugi zvuk, a to je pad protivradarske rakete i što je on tiši to znači da je pala negde dalje od vatrenog položaja. Posle toga očekuje dodelu sledećeg cilja ili naređenje za premeštanje.
U našem slučaju, jako brzo, nekih pola sata nakon pogotka F-16 dobili smo naređenje da napustimo položaj i posednemo sledeći. Priča o tome, šta se dogodilo, utisci, to je došlo narednog dana da se složi i imali smo sreću da je avion zaista pao, da su kamere bile brze da smo to uspeli da vidimo i na televiziji i eto tako poklopilo se sve, da jedan dobar i korektan borbeni rad rezultuje i tako velikim rezultatom.
Oboreni pilot F-16 postao je kasnije komandant američkog Ratnog vazduhoplovstva
Drugog maja 1999. godine u 02.08 časova, avion F-16 kojim je upravljao Dejvid Li Goldfejn, tada komandant 555. lovačke eskadrile, pogođen je raketom zemlja-vazduh S-125 “neva”, od strane 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO VJ koji je dejstvovao u reonu sela Karlovčić.
U aprilu 2016. predsednik SAD Barak Obama imenovao je Goldfejna za načelnika štaba Američkog ratnog vazduhoplovstva.
Dužnost je formalno preuzeo 1. jula. Na toj poziciji je ostao do 9. juna 2020. godine.
Penzionisan je nekoliko meseci kasnije kao general sa četiri zvezdice.
