Genetika je nacrt vašeg tela – oni određuju kako izgledate i kako vaše telo funkcioniše od samog početka. Ako se sećate svojih časova biologije u srednjoj školi, možda već znate da ste 23 hromozoma koji nose gen nasledili od majke i još 23 od oca. Ovi hromozomi čine vaš genotip.
Iako može delovati lako da odredite nešto od onoga što ste nasledili od svakog od svojih roditelja (plave oči, kovrdžava kosa, vitko telo…), često je mnogo komplikovanije nego što se čini. Ne samo da geni koje ste nasledili nemaju uvek isti efekat na vaš fenotip (plave protiv smeđih očiju), od koga ste ih nasledili mogu promeniti krajnji rezultat (bujna kosa naspram ćelavosti). Ovo se zove “otisak” i može napraviti razliku u tome kako specifični geni utiču na vas.
Genetika teksture vaše kose
Tekstura kose je određena višestrukim genima i alelima koji se razlikuju među svetskim populacijama. Na primer, ravnu kosu u azijskim zemljama uzrokuju dva gena i njihovi odgovarajući aleli, ali ovi geni se razlikuju od onih za ravnokose Evropljane. Isto tako, aleli za kovrdžavu kosu nisu isti u Africi i Evropi. Verovatno je da mnogi dodatni geni doprinose teksturi i debljini kose u različitim populacijama.
Vaši roditelji su dali jedan alel po genu u vreme vašeg začeća (onda su se ovi aleli uparili da formiraju gene za teksturu vaše kose). Interakcija između ovih alela, a ne jedan specifičan gen, određuje karakter vaše kose.
Tip kose je zanimljiv slučaj nečega što se zove nepotpuna dominacija (jedan alel nije u potpunosti dominantan nad drugim). To je takođe kontinuirana osobina, što znači da kosa može biti ravna ili kovrdžava ili bilo gde između. To znači da ako imate jedan alel svake verzije gena, dobijate određeni stepen talasaste kose (mešavina dva gena).
Hajde da pogledamo kovrdžavu glavu i ravnu kosu kod belaca. Kakvu teksturu kose bi njihovo potomstvo moglo da dobije? .
Već znate da postoje dve verzije gena talasastog tipa kose, kovrdžava (C) i ravna (s). Ako imate dva kovrdžava alela (CC) , imaćete kovrdžavu kosu. Ako imate jedan kovrdžavi alel i jedan ravan alel (Cs) , kosa će vam biti talasasta. Konačno, dva ravna alela ( ss) će vam dati ravnu kosu. Osoba sa talasastom kosom može doprineti ili C ili s genu. Ako su upareni sa osobom sa ravnom kosom (ss), onda bi deca imala ravnu (ss) ili talasastu kosu (Cs).
Ćelavost i povlačenje kose
Iskustva pokazuju da skoro dva od svaka tri muškarca počinju da ćelave do svoje 60. Iako nije svaki gubitak kose genetski, jedan specifičan tip se prenosi sa roditelja na njihovo potomstvo: androgena alopecija, poznatija kao ćelavost kod muškaraca/žena.
Ženska ćelavost različito utiče na žene i retko dovodi do totalne ćelavosti. Obično je to opšte stanjivanje kose na vrhu i sa strane vlasišta. Opadanje kose uobičajeno kod muškaraca se obično ne pojavljuje kod žena sa androgenom alopecijom.
Muška ćelavost može početi već u kasnim tinejdžerskim i ranim 20-im godinama, i obično deluje unazad od slepoočnica da bi na kraju izazvala delimičnu ili potpunu ćelavost na vrhu i sa strane vlasišta. Obično, čak i ako ceo proces od dlake do potpunog ćelavosti traje 15 do 25 godina, neki muškarci oćelave za pet godina ili manje.
Ako ste muškarac, svoj x hromozom – koji ima ili nema varijaciju ovog gena koji promoviše ćelavost – dobili ste od svoje majke. Postoji 50% šanse da ga je dobila od oca – pa ako je vaš deda po majci ćelav, postoje šanse da ćete i vi biti. (Isto važi i za vašu baku po majci, ali je teže to usput proceniti, jer ćelavost kod žena nije tako očigledna.) Drugim rečima, ako vaš tata ima bujnu kosu, ali je mamin brat počeo da gubi kosu sa 35 godina, velike su šanse da možete to da nasledite.
Međutim, gen za alopeciju se zapravo prenosi sa obe strane porodice. Takođe može preskočiti generacije i uticati na braću i sestre (muške ili ženske) potpuno nasumično. To znači da vaš stariji brat može imati kosu Džordža Klunija dok ste vi zaglavljeni sa Vin Dizelovim izgledom, ili obrnuto. Ali, ako je većina muškaraca sa mamine i očeve strane ima problem sa gubitkom kose, onda ste vi, vaši sinovi i braća sasvim sigurno nasledili gen, piše crigenetics.com.
