Krvavi neredi u Bangladešu odneli su oko 560 života od sredine jula i rezultirali prevratom i bekstvom iz zemlje premijerke Šeik Hasine (76), koja je zatim optužila SAD da stoji iza haosa.
Naime, ona je za Economic Times, nakon bekstva u Indiju vojnim helikopterom, rekla da je Vašington isplanirao njeno svrgavanje sa vlasti jer nije htela da prepusti Americi suverenitet nad strateški ključnim ostrvom Sveti Martin, sa kojeg je moguće kontrolisati Bengalski zaliv. Hasina je u međuvremenu optužena za ubistvo zbog smrti jednog demonstranta od ruku policije.
“Podnela sam ostavku da ne bih morala da gledam povorku leševa. Hteli su da dođu na vlast na leševima studenata, ali ja to nisam dozvolila. Dala sam ostavku na premijersku funkciju”, kazala je takođe Hasina, koja je u januaru izborila četvrti uzastopni mandat, na izborima koje su bojkotovale glavne opozicione partije.
Iako nema dokaza za njene optužbe, nasilna promena vlasti u Bangladešu po mnogo čemu podseća na već viđene “obojene revolucije”, koje su, kako je pisao britanski Guardian davne 2004. započele upravo u Beogradu 5. oktobra 2000. a zatim bile primenjivane sa manje ili više uspeha širom sveta, od Latinske Amerike preko Bliskog istoka, Ukrajine i Gruzije, do istočne Azije.
Okosnica borbe protiv vlasti bila je militantna islamistička organizacija Džamat-e-Islami (BJI), povezana sa Muslimanskim bratstvom, ali i susednim Pakistanom, kojoj je cilj stvaranje islamske države, a koju je bivša vlada proglasila terorističkom i zabranila 1. avgusta, optužujući ih za krvoproliće. Takođe je zabranjeno i studenstsko krilo Čatra Šibir, iako su pripadnici BJI-a osudili napade na hinduiste i skrnavljenje njihovih svetinja.
Ukratko, koreni ove grupe sežu do 1941. i britanske kolonije Indije, ali su najvažniji događaji nakon haotične particije Indije 1947. od strane Velike Britanije, nakon koje je Bangladeš postao provincija Pakistana zvana Istočni Bengal. Iako su oba dela Pakistana, sa obe strane Indije, bila dominantno muslimanska došlo je do pucanja po etničkim linijama, a nakon serije protesta pakistanska vojska je 26. marta 1971. počela nasilno da guši nemire, posle čega je Bangladeš proglasio nezavisnost. Džamat-e-Islami se nakon podele Indije podelio na više ogranaka, a iz pakistanskog je nastao bangladeški, koji se protivio proglašenju nezavisnosti i borio se na strani pakistanske vojske.
Ova veoma skraćena i pojednostavljena verzija istorije je bitna za razumevanje trenutne situacije jer su paravojne formacije islamista Razakar, Al Šams i Al Badr, u saradnji sa jedinicama pakistanske vojske, 1971. počinile Bangladeški genocid u kojem je ubijeno najmanje 300.000 Bengalaca, mada neke procene idu i do tri miliona, dok su SAD, ali i Kina, tada pokušavale da umanje razmere masakra, masovnog silovanja i drugih zverstava. Administracija tadašnjeg šefa Bele kuće Ričarda Niksona je, prema obelodanjenim tajnim dokumentima, ohrabrivala slanje oružja iz Irana (tada američkog i izraelskog saveznika), Turske i Jordana u Pakistan. Prvi lider Bangladeša i predvodnik u ratu za nezavisnost bio je Šeik Mudžibur Rahman, otac nedavno svrgnute premijerke.
Podsetimo da je i sam povod mirnih demonstracija u prvoj polovini jula bio zahtev studenata da se ukinu kvote za državne poslove, po kojima je trećina radnih mesta rezervisana za rođake i potomke veterana rata za nezavisnost 1971. Vrhovni sud je odbacio te kvote, čime je ispunjen zahtev demonstranata, ali oni nisu odustali od protesta sve dok Hasina nije podnela ostavku.
BJI je od nezavisnosti Bangladeša bio periodično zabranjivan u zavisnosti od toga da li im je trenutna vlast bila naklonjena, a kroz istoriju su optuživani za brojne zločine, počev od pomenutog genocida.
U članku Associeated pressa objavljenom krajem jula navodi se da je “većina visokih lidera stranke obešena ili zatvorena od 2013. nakon što su ih sudovi osudili za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva, otmice i silovanja 1971. godine“.
Treba napomenuti i da su neke zemlje izvan Bangladeša takođe označile Džamat-e-Islami kao terorističku organizaciju, uključujući Rusiju. Američki Stejt department je, sa druge strane, podržao ovu organizaciju u izveštaju 2023. prikazujući je kao žrtvu zloupotreba vlade u Daki.
Sprega NVO, studenata i univerziteta sa Amerikom
Kulturno lice demonstracija činio je konglomerat studentskih i nevladinih organizacija, zajedno sa intelektualcima koji su diplome stekli u SAD i Zapadnoj Evropi. Predstavnici “civilnog društva” organizovani su poput svojih pandana u Gruziji i Venecueli, što su najskoriji primeri sličnih demonstracija.
U protestima koji su rezultirali ustoličenjem nobelovca Muhameda Junusa na mesto prelaznog premijera učestvovali su brojni studenti sa odseka političkih nauka Univerziteta u Daki, uključujući lidere Nahida Islama i Nusrata Tabasuma, koji imaju svoje profile u bazi podataka aktivista širom sveta Front Line Defenders. Ovu organizaciju, između ostalih, finansira i Fond za otvoreno društvo milijardera Džordža Soroša, ali Islam, Tabasum i drugi studenstski lideri nemaju vidljive direktne veze sa vladom SAD.
Međutim, Univerzitet u Daki, tačnije odeljenje političkih nauka, je umreženo sa raznim “pro-zapadnim” organizacijama i forumima. Mnogi profesori su uključeni u programe koje finansira američka vlada, uključujući takozvani projekat „Suočavanje sa dezinformacijama u Bangladešu (CMIB)“. Istaknuti članovi CMIB-a radili su na projektima koje je finansirao američki Nacionalni fond za demokratiju (NED) ili USAID, a nekima je bila dodeljena Fulbrajtova stipendija Stejt departmenta, koja se daje profesorima, studentima i istraživačima širom sveta
Ko je Šeik Hasina, kontroverzna premijerka Bangladeša koja je morala da pobegne iz demonstracijama zahvaćene zemlje
Sličan model, koji poreklo vuče od 2000. godine, primenjen je i u drugim muslimanskim zemljama, tokom Arapskog proleća na Bliskom istoku i severu Afrike 2011. sudeći po tekstu New York Times-a iz te godine, na osnovu objavljenih informacija Wikileaks-a, pod naslovom “Američke grupe pomogle su da se odgaje arapski ustanci”.
“Određeni broj grupa i pojedinaca direktno uključenih u pobune i reforme koje su zahvatile region dobile su obuku i finansiranje od grupa kao što su Međunarodni republikanski institut, Nacionalni demokratski institut i Freedom House, neprofitne organizacije za ljudska prava sa sedištem u Vašingtonu, sudeći intervjuima poslednjih nedelja i američkih diplomatskih depeša koje je dobio Vikiliks”, navodi se u tekstu NYT-a.
U članku se imenuju NED i njegove podružnice, kao i američki Stejt department i partneri iz Silikonske doline, kao što su Google i Facebook (sada Meta), uz pomoć kojih je primenjen šablon koji je Guardian opisao 2004. U Libiji, Egiptu, Tunisu i Siriji korišćene su organizacije povezane sa Muslimanskim bratstvom, poput Džamat-e-Islamija, ali i Al Kaidom.
Uloga Bangladeša u kineskim projektima
Prevrat u Bangladešu ima i komplikovane i još uvek nesagledive geopolitičke posledice, ne samo zbog pomenutog strateški važnog ostrva, već i odnosa te zemlje sa Kinom i Indijom. Situaciju dodatno komplikuje to što je navodni “američki čovek” Muhamed Junus, u dobrim odnosima sa Pekingom, koji je pozdravio njegov dolazak na vlast. Bivša premijerka Hasina takođe je imala dobre odnose sa Kinom, ali je na prvo mesto stavljala Indiju, sa kojom je izabrala da gradi ogromnu termoelektranu u indijskom Džarkandu, vrednu 1,7 milijardi dolara.
“Čvrsto stojimo iza naše politike dobrosusedstva i prijateljstva sa celim narodom Bangladeša. Prijateljstvo između Kine i Bangladeša je dugačko i duboko”, navodi se u saopštenju portparola Ministarstva spoljnih poslova Kine.
Treba naglasiti da je Bangladeš deo kineskog projekta “Pojas i put”, ali i njegovog pomorskog elementa “Niska bisera” (String of pearls) za koji je Indijski okean od presudne važnosti. Za sada nije jasno kako će i da li će Junus i buduća vlada balansirati odnose sa Kinom i SAD, ili će prevagnuti na stranu jednog od rivala. Bitan deo ove komplikovane jednačine je i građanski rat u susednom Mjanmaru, gde SAD podržavaju anti-vladine snage, dok je na meti vojske muslimanska manjina iz naroda Rohindža.
Indija brine da će Bangladeš prevagnuti na stranu Pakistana
Efekat na odnose sa Indijom je dosta jasniji, imajući u vezi bliske odnose Džamat-e-Islamija sa Pakistanom. Indija je decenijama gradila kontinentalnu moć, ulaganjem u kopnenu vojsku i vazduhoplovstvo i donekle zanemarila mornaricu, dok je njen rival Kina to iskoristila da se proširi preko mreže luka u regionu sa Sudanom, bazom u Džibutiju i svojim ogromnim projektima i investicijama u Africi.
Tu mrežu luka u Indijskom okeanu SAD su 2005. nazvale “Niska bisera” i ona je na neki način opkolila Indiju, što zvanični Peking žustro negira. Iako su Indija i Kina članice BRIKS-a i nominalno saveznice, Indija ima bliske odnose sa SAD i ne gleda blagonaklono na činjenicu da je pet od šest njenih suseda deo projekta “Pojas i put”.
Peking je takođe investirao u infrastrukturne projekte i nastoji da koristi luke u Bangladešu, Maldivima, Mjanmaru, Pakistanu i Šri Lanki. Iako kineska upotreba ovih luka može biti u komercijalne svrhe, nije isključena vojna primena, što je signal za uzbunu u Nju Delhiju, piše u analizi Azijsko-pacifičke fondacije u Kanadi.
Osim južne Azije, učešće Pekinga u izgradnji luke Kjaukpju u nestabilnom Mjanmaru takođe bi osporilo dominaciju indijske mornarice u Bengalskom zalivu. Nju Delhi uz to brine moguća militarizacije luke Gvadar u Pakistanu i uspostavljanje pomenute vojne baze godine u Džibutiju 2017. na vrhu Roga Afrike.
Bivša premijerka Hasina bila je iz indijske perspektive faktor stabilnosti tokom svoje 15-godišnje vladavine i uspostavila je jake trgovinske i diplomatske odnose sa svojim moćnim susedom, koji je u tim godinama masovno investirao u Bangladeš. Hasina je predvodila i ponovno uspostavljanje putnih, železničkih i rečnih veza sa Indijom prekinutih tokom rata za nezavisnost.
Kada je Hasina sletela u vazduhoplovnu bazu blizu Nju Delhija, primio ju je Adžit Doval, šef indijskog bezbednosnog aparata, koji nadgleda spoljnu obaveštajnu agenciju i njeno krilo za istraživanje i analizu (RAW), koje je optuženo za mešanje u unutrašnje poslove Bangladeša i drugih susednih zemalja.
Već postoje znaci zahlađenja odnosa između dva suseda nakon ostavke, piše Al Jazeera. Nakon odlaska Hasine, iz indijske Visoke komisije u Bangladešu povučeno je manje važno osoblje, javljaju lokalni indijski mediji.
Zašto je bitno majušno ostrvo Sveti Martin?
Imajući u vidu važnost Benglaskog zaliva ne može se ignorisati majušno ostrvo Sveti Martin površine svega osam kvadratnih kilometara, koje je najjužnija tačka Bangladeša i nalazi se jako blizu obale Mjanmara.
Strateški značaj ostrva čini ga zanimljivim za regionalne i globalne sile, posebno u kontekstu šire konkurencije u Indijskom okeanu. Zbog svoje lokacije ono je ključna ispostava za kontrolu pomorskog saobraćaja i praćenje aktivnosti u Bengalskom zalivu.
Inače, kroz ovaj region prolaze pomorski putevi od suštinskog značaja za globalnu trgovinu, bogat je prirodnim resursima i služi kao kapija u Indijski okean, što ga čini važnom tačkom za uspostavljanje strateške dominacije.
Bengalski zaliv sve više postaje žarište zbog rastućeg uticaja Kine u regionu, ali i odgovora Indije i SAD. Kako Kina širi svoje pomorsko prisustvo u Indijskom okeanu, druge sile, uključujući Sjedinjene Države i Indiju, žele da ponište uticaj Pekinga i ojačaju svoj. Kontrola nad ostrvom Sveti Martin bi bilo kojoj od tih sila pružila značajnu prednost u održavanju nadzora nad Bengalskim zalivom i širim regionom Indijskog okeana.
