Da li je dete pametno na mamu ili tatu? Ili je možda nasledilo “kliker” od dede? Kada se beba rodi, roditelji, rodbina i prijatelji odmah procenjuju na koga liči, čije oči ima, da li će mu se zadržati svetla kosa ili će naslediti od mame tamnu… Isto je i sa nekim psihološkim karakteristikama.
“Prgavo je na tatu”, “umilno na mamu”, “voli da se mazi na tetku…”, samo su neki od komentara koji najčešće prate rast deteta. A od koga nasleđuje inteligenciju? Nauka ima odgovor na ovo pitanje…
Brojna istraživanja sugerišu da deca inteligenciju nasleđuju od majke.
Majčini geni mogu da odrede koliko će deca biti pametna, dok otac ne utiče na nivo njihove inteligencije, pokazala su istraživanja. Žene imaju veću verovatnoću da prenose gene inteligencije svojoj deci jer se nose na X hromozomu i žene imaju dva takva hromozoma, dok muškarci imaju samo jedan.
Veruje se da je inteligencija među uslovljenim genima koji moraju da potiču od majke, a laboratorijske studije koje su koristile genetski modifikovane miševe, otkrile su da su oni sa dodatnom dozom majčinog gena razvili veće glave i mozgove, ali su imali mala tela. Oni sa dodatnom dozom očevih gena, imali su mali mozak ali veće telo.
Šta je od mame, a šta od tate?
Istraživači su identifikovali ćelije koje sadrže samo majčine ili samo očeve gene u šest različitih delova mozga miša koji kontrolišu različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.
Ćelije sa očevim genima akumulirani su u delovima limbičkog sistema, koji je uključen u funkcije kao što su se*s, hrana i agresije. Međutim, istraživači nisu pronašli nikakve očinske ćelije u moždanoj kori, gde se odvijaju najnaprednije kognitivne funkcije, kao što su rasuđivanje, misao, jezik i planiranje.
Istraživanje jasno pokazuje da genetika nije jedina odrednica inteligencije – procenjuje se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno, ostali deo zavisi od okoline.
