Brazilski istraživači su, zahvaljujući neobičnom eksperimentu, ukazali da nije konzumacija masti, već konzumacija glutena ono što presudno utiče na gojaznost: od dve grupe miševa hranjene podjednako masnom hranom, nije se ugojila ona koja je konzumirala hranu bez glutena!
Ovo istraživanje je objavljeno u uglednom časopisu Journal of Nutritional Biochemistry. Pošto nisu mogli da teorijski utvrde da li gluten može da utiče na gojaznost ili ne, istraživači su se odlučili na konkretni eksperiment. Odabrali su dve grupe pacova i hranili ih obe hranom izuzetno bogatom masnoćama. Ali, jedna grupa je hranjena potpuno bezglutenskom hranom, a u ishrani druge grupe bilo je oko 4,5% glutena. Eksperiment je nedvosmisleno pokazao da je grupa pacova hranjena bezglutenskom ishranom uspevala da smrša bez ikakvog traga nagomilavanja masti.
U jednoj od analiza ovo proučavanja, objavljenoj na www.greenmedinfo.com, kaže se: “… gojenje povezano sa konzumacijom pšenice nije imalo mnogo veze sa ukupnim brojem kalorija; pre će biti da molekuli glutena… remete endokrine i egzokrine procese u telu, a i direktno utiču na gene… menjajući metabolizam kod sisara u pravcu gojenja (nagomilavanja težine).
Bez obzira na objašnjenja kako i zašto se to dešava, moglo bi se reći da ovo proučavanje ukazuje da je glavni faktor gojaznosti gluten, a ne kalorije. S obzirom da su obe grupe miševa bile hranjene masnom hranom, a da su miševi na bezglutenskoj hrani mršavili bez izlučivanja masnoća takođe ukazuju i da su dijete za mršavljenje (tzv. redukcione dijete) koje ne sadrže masti zapravo pogrešan pristup.
Mogući pristup
Na osnovu ovog istraživanja, moglo bi se preporučiti onima koji su gojazni i već imaju neke pokazatelje metaboličkog sindroma (povišene masnoće i pritisak) da pokušaju da određeno vreme (nekoliko meseci) izbegavaju namirnice sa glutenom, a posebno pšenicu, raž i ječam, kako bi utvrdili na osnovu konkretnih pokazatelja da li možda gluten nije u osnovi njihovih simptoma.
Kako je pšenica, “životna hrana” postala “hrana za bolest”
Pšenica danas nije ista kao što je bila nekad. Odgajene su hibridne sorte, kao i genetski modifikovane, kako bi bile otpornije na plesni, kako bi brže rasle i kako bi bile pogodnije za pekarsku industriju. Tako se dogodilo da, za razliku od pšenice od pre 50-60 godina, koja je sadržala 5 % glutena, današnja pšenica sadrži 50 % glutena!
Proizvodnjom hibridnih sorti pšenice koje su pogodnije za pekarsku industriju koja zahteva više proteina došlo se do desetostrukog povećanja sadržaja glutena!
Industrija hrane je imala svoje zahteve: za pšenicom pogodnijom za obradu kako bi se udovoljilo zahtevima potrošača, a potpuno je zanemarila zdravstvene konsekvence.
I metodi brzog pečenja žitarica su se promenili. Veđtačkim izbeljivanjem brašna i njegovim “poboljšavanjem” pomoću često toksičnih aditiva, kao i mešenjem testa pod velikim pritiskom i brzinama, postiiglo se da se hleb može ispeći, ohladiti i spakovati za kratko vreme. Tako je od nekadašnje glavne životne namirnice zapravo dobijena jeftina, nezdrava hrana za masovnu potrošnju koja donosi veliki profit malom broju ljudi.
Preuzeto: Zdravahrana.com
