Među nama živi mnogo ljudi sa različitim stepenom oštećenja sluha, koje i ne primećujemo. Shvatimo to tek kad započnemo razgovor sa njima i čujemo da imaju monoton glas koji teško razumemo. Većina ljudi misle da gluvi žive u svetu tišine, da ne čuju muziku, govor i druge zvuke oko sebe, što ih navodi da odluče da žive osamljeno, iza zatvorenih vrata. Ipak nije tako. Mnogi gluvi gubitak sluha ne doživljavaju kao manu ili defekt.
Stepen oštećenja sluha je različit kod različitih osoba i ima različit uticaj na njihov život. Zato, u odnosu na stepen oštećenja sluha, govorimo o gluvim i nagluvim osobama. Gluvi su ljudi koji imaju oštećenje sluha veće od 80 dB i govorno sporazumevanje sa njima na osnovu sluha je nemoguće. Oštećenje je tako veliko da iz okoline ne primaju ni jedan zvuk i glas, iako imaju slušni aparat. Onemogućeno im je prirodno učenje govora, a učenje govora im je otežano i činjenicom da su gluvi od rođenja. Takve osobe nisu imale nikakav dodir sa zvukom i govorom i napredak u govoru je spor i otežan. Dosta je lakše ako je osoba izgubila sluh u detinjstvu, a kao dete je naučila da govori.
Portal 025.rs je ispitao iskustva gluve dece i njihov način života, ispitanici obuhvataju teritoriju opštine Sombor. Oni su ostali anonimni činioci ovog projekta, iako su podelili njihova iskustva s nama. Komuniciranje sa gluvom ili slušno oštećenom decom može biti teško, i deca sa oštećenjem sluha neminovno imaju određeni stepen govorno jezičkog kašnjenja. Postoje brojni načini da se pomogne detetu da razvije svoje govorne i jezičke veštine.
U jednoj školi, na teritoriji opštine Sombor se desio slučaj kada su gluvonema deca došla u posetu školi i đacima. Oni su bili na nekoliko časova s decom, zajedno su komunicirali, učili, družili se. Nakon određenog vremena provedenog u školi, dogodio se jedan vid vršnjačkog nasilja, kada su jedna grupa dečaka počeli pisanim putem, preko papirića, pisati preteće poruke gluvonemom detetu. To su radili tako što su papiriće ubacivali u detetovu torbu. U porukama se nalazio preteći sadržaj, kao i vređanje gluvonemog deteta. Slučaj je odmah prijavaljen direktoru škole, pedagogu i psihologu. Naravno, slučaj je uspešno rešen. Gluvonemom detetu je pružena pomoć psihologa.
Važno je naglasiti da zajednica gluvih ima veoma jak identitet i mnogi ne osećaju oštećenje sluha kao oštećenje. Oni imaju sopstveni jezik (znakovni jezik – zakonski priznat u mnogim zemljama) i društvene mreže. Svako ko želi da radi sa slušno oštećenom decom trebalo bi da provede vreme u okviru zajednice gluvih da bi naučio o njihovoj kulturi.
Pod pokroviteljstvom Grada Sombora
