Danas se navršilo tačno godinu dana od početka ratnih sukoba između Rusije i Ukrajine. U susret godišnjici, brojni svetski lideri poslali su poruke mira, a neki od njih preduzeli su i konkretnije poteze, pa je tako kineski predsednik Đinping najavio da je spremio mirovni plan. Iz Nemačke stiže „snažna podrška“ Ukrajini, Britanija uvodi novi paket sankcija, a predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je najavila da će Ukrajina biti „slobodna i obnovljena“. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, ocenio je da će 2023. godina biti „godina pobede Ukrajine“.
U ime godišnjice ovog rata, treba se podsetiti i hronološki sagledati – kako je do sukoba uopšte došlo?
Naime, 24. februara 2022. godine, oko 5 časova ujutro po kijevskom vremenu, opsežnom vojnom invazijom, ruske trupe su krenule na Ukrajinu iz pravca Rusije, Belorusije i Krima, a ubrzo zatim u borbe su se uključile i jedinice Luganske i Donjecke Narodne Republike. Ofanziva se odvijala u četiri pravca – prema Harkovu, Kijevu, Donbasu i iz pravca Krima. Da ovaj rat nije izbio slučajno, svedoči podatak da su još tokom 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, otpočeti sukobi na teritoriji Donbasa.
Ipak, sukob je tinjao sve do ruskog priznanja dve nove države, nastale unutar Ukrajine, 21. februara prošle godine, a istovremeno, Rusija je tražila da se Ukrajini zabrani ulazak u NATO. U rano jutro tog 24. februara, predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, najavio je da će u istočnoj Ukrajini biti pokrenuta specijalna vojna operacija, a potom su počeli raketni udari širom Ukrajine, uključujući i Kijev. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, objavio je vanredno stanje, kao i prekid diplomatskih odnosa sa Rusijom i naredio je opštu mobilizaciju stanovništva.
Ovaj sukob izazvao je ozbiljan potres u međunarodnim odnosima, pa su tako brojne države uvele sankcije Rusiji, što je posledično dovelo do ekonomske krize velikih razmera duž cele Evrope, ali i šire. Još jedna od posledica bila je i masovna migracija ukrajinskog stanovništva. Putin je na probleme koje imaju Ukrajina i Rusija upozoravao u više navrata, između ostalog u decembru 2021. godine, kada je naveo da se u Ukrajini sprovodi ozbiljna diskriminacija onih koji govore ruskim jezikom, a da je širenje rusofobije veoma opasno.
U trenutku kad je sukob već buktao, Putin je naveo da Rusija nema pretenzije na ukrajinsku teritoriju, niti želi da okupira ovu zemlju, već da podržava pravo naroda koji naseljavaju Ukrajinu na samoopredeljenje. Takođe, istakao je i da se traži demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, pa je pozvao ukrajinske vojnike da polože oružje i odu kućama.
Samo nekoliko dana po početku ovog sukoba, javnost širom Evrope i sveta već je bila uveliko podeljena – dok su jedni napadali Rusiju da je izvršila invaziju i pokrenuli akcije napada na rusku kulturu, sport i sve druge vrednosti, uvođenjem sankcija koje su, osim ekonomije, obuhvatale i sport i druge oblasti života, drugi su tvrdili da se Rusija na ovaj korak opravdano odlučila, budući da se u Ukrajini masovno krše osnovna ljudska prava onih koji se deklarišu kao Rusi, kao i da Rusija ne može da dozvoli gomilanje NATO trupa oko njenih granica. Evropljani su reagovali zaista burno, pa su tako zabranili čak i mačkama iz Rusije da idu na međunarodne izložbe, a u Italiji je bila na snazi zabrana dela ruskih pisaca poput Dostojevskog u školskom sistemu. Ni to nije bilo dovoljno, pa je Kardifska filharmonija zabranila da se na repertoaru nađe Čajkovski. Većina ruskih medija, zabranjena je u EU.
I pored brojnih napora da se ovaj sukob zaustavi, kroz sedanje za pregovarački sto, ovaj problem ni do danas nije rešen. Žrtava je mnogo, sa obe strane, a kraj se ne nazire. Ruske trupe pojačale su napade duž istoka Ukrajine, a iz Kijeva stižu saopštenja kako je namera Vladimira Putina da iscrpi ukrajinske snage do krajnjih granica.
Ujedinjene nacije izglasale su Rezoluciju kojom je Rusija pozvana da povuče svoje trupe iz Ukrajine. Najnoviji pokušaji rešavanja ovog sukoba dolaže od strane Narodne republike Kine, čiji je predsednik Si Đinping najavio da će predstaviti mirovni plan, kako Zelenskom, tako i Putinu. Kineski predsednik pozvao je da se pronađe političko rešenje za sukob, te da sve strane budu racionalne i suzdržane, da se izbegava raspirivanje plamena i pogoršanje napetosti. Peking je objavio i dokument od 12 tačaka, kako bi se nametnuo kao neutralni mirovni posrednik, iako je to poprilično teško u ovom slučaju, budući da Kina pokušava da „balansira“ – s jedne strane, ima odličnu saradnju sa Moskvom, dok s druge mora da popravlja narušene odnose sa zapadnim zemljama.
Američki predsednik Džozef Bajden istakao je da će se danas tokom dana sastati sa liderima G-7 putem video-linka, a sastanku će prisustvovati i Volodimir Zelenski, budući da će tokom ovog sastanka biti objavljen nov paket sankcija usmeren ka Rusiji. Na jučerašnjem zasedanju predstavnika zemalja EU nije dogovoren nov set sankcija.
Kada su brojke u pitanju, one su i više nego alarmantne – preko 14 miliona ljudi je raseljeno, na obe strane izginulo je najmanje 8 hiljada civila, a ranjeno ih je preko 13 hiljada.
U vremenu kada se ljudi povezuju, ekonomski, kulturološki, politički – Evropa ponovo ima požar u svojoj kući, o kome praktično da i ne brine. Čini se da je nemoć Evropske unije najočiglednija u ovom primeru. Još od svog nastanka, Evropska unija prozvana je „ekonomskim džinom, vojnim patuljkom“, a čini se da je ovaj sukob demantovao kompletnu ovu tvrdnju. Ekonomija Unije ozbiljno je urušena sankcijama prema Rusiji, a o nepostojećem vojnom uticaju je suvišno i govoriti. Zatajila je i Amerika, pa i NATO, a Putin će to svakako umeti da iskoristi – mogli smo to zaključiti iz njegove najave da će Rusija rasporediti nove interkontinentalne balističke rakete, a uvešće i nove nuklearne podmornice, u želji da svoje spoljne granice zaštiti od zapadnog vojnog saveza, koji je širom sveta palio požare i ostavljao iza sebe prah i pepeo. Ovaj rat, zasigurno, u konačnici će promeniti svetsku arenu i geopolitičku situaciju, ako ne i čitav postojeći poredak. O kome će udžbenici pisati kao o pobednicima, a o kome kao gubitnicima, pokazaće vreme. Za takav sud potrebna je ozbiljnija vremenska distanca, a do tada, svim građanima Evrope, ostaje samo da se nadaju da će se rat zaustaviti, kako se ne bi prelio izvan teritorije Ukrajine i izazvao ono što su Evropljani već dva puta u stotinu godina doživeli – katastrofu neviđenih razmera.
