Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Budući da je insulin hormon koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njenu dalju obradu, neadekvatan odogovor na njegovo dejstvo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, a samim tim i do tendencije organizma da povišenim lučenjem insulina reguliše visok nivo glukoze, što vodi u hiperinsulinemiju.
Insulinska rezistencija je jedan od vodećih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudnoći) i predijabetesa (stanje kod koga je nivo šećera u krvi visok, ali ne dovoljno da bi se smatrao dijabetesom).
Insulinska rezistencija, pogotovo u ranim fazama, često ne pokazuje vidljive simptome, pa je moguće imati ovaj poremećaj čak i dugi niz godina, ukoliko se nivo šećera u krvi ne proverava.
Simptomi koji mogu ukazati na postojanje insulinske rezistencije su sledeći:
– gojaznost, indeks telesne mase (BMI) veći od 25. Treba, međutim, imati na umu da ovo nije apsolutan pokazatelj insulinske rezistencije, jer i mršave osobe mogu imati ovaj poremećaj
– masne naslage na stomaku i oko unutrašnjih organa (visceralna gojaznost)
– stalna pospanost, posebno nakon obroka, uz učestalo zevanje
– hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka
– zaboravnost, depresija, bezvoljnost
– stalna želja za unosom slatkiša i nakon obroka
– nagli pad šećera
– teško uspostavljanje idealne telesne mase i mršavljenje, čak i ako je osoba na posebnom režimu ishrane, a ubrzano gojenje
– pojava izraslina na koži sličnih bradavicama, ispod grudi, pazuha, na vratu
– pojava tamnije prebojenosti kože pazuha i prepona
– neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena.
Lečenje inuslinske rezistencije sprovodi se isključivo uz nadzor endokrinologa, koji će pacijentu propisati adekvatnu terapiju i režim ishrane.
