Da li loša saobraćajna infrastruktura u Beogradu otežava i usporava automobilski saobraćaj i javni prevoz ili je rast broja vozila na beogradskim ulicama glavni problem, tema je o kojoj se stalno diskutuje. Među onima koji smatraju da je broj automobila u saobraćaju u Beogradu krivac za gužve i kolapse, jer je prevazišao kapacitete infrastrukture i jer je svake godine broj vozila u gradu veći je za nekoliko desetina hiljada, jeste i predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić. Zato on najavljuje gradnju tri kružna toka kod Ušća u Bulevaru Nikole Tesle, Bulevaru Mihajla Pupina i na prilazu Brankovom mostu.
– Iskustvo nam govori da za kružne tokove ne treba puno vremena da se urade i da se daleko lakše rade nego neke rekonstrukcije ulica – kazao je Šapić dodajući da će gradnja kružnog toka ispred Brankovog mosta “sačekati” jer je neophodno prvo uraditi denivelaciju saobraćajnice.
Šapić je o ovome govorio u okviru današnjeg obilaska lokacije buduće saobraćajnice, koja će novim kružnim tokom ispred Brankovog mosta obezbediti spajanje sa Ulicom Vladimira Popovića.
– Suštinski je projekat te saobraćajnice završen. Pokušaćemo da je uradimo na način da ne mora dodatno da se sređuje kada se sutra bude gradio novi most. Saobraćajnica će imati po dve trake sa svake strane, a radovi na kružnom toku sačekaće da se krene u realizaciju projekta novog mosta i tunela. Pokušavamo da “prokrvimo” saobraćajni sistem grada, da ga proširimo i uprostimo tamo gde god je to moguće, ali i da stavimo što veći broj kružnih tokova – istakao je Šapić.
Naveo je da je veliki posao na ovoj lokaciji odrađen kada je reč o eksproprijaciji.
– Ako nam zima dozvoli, očekujemo da tada krenemo s prvim radovima, a onda s proleće i na ostale tri saobraćajnice, s tim da će se s radovima na saobraćajnici ispred Starog savskog mosta sačekati, jer mora da se radi denivelacija nakon izgradnje pristupne saobraćajnice mostu – rekao je Šapić.
On je ocenio da će “trougao” kružnih tokova oko Tržnog centra “Ušće” rešiti problem najvećeg čepa koji se stvara na prelasku iz Novog Beograda u stari deo grada.
– U toku je proširivanje i produženje Bulevara Zorana Đinđića, gde se takođe gradi kružni tok, a predstoji i proširivanje Bulevara Mihajla Pupina. Najvažnija prednost ovog posla jeste potpuno odvojena žuta traka za javni prevoz. Ovim kružnim tokom, oduzet je jedan broj parking-mesta, ali nadalje ima prostora da se ne oduzimajući nijedno parking-mesto dobije po jedna traka sa svake strane i da se praktično Zemun spoji sa tri mosta – naveo je Šapić najavljujući i gradnju šest novih podzemnih prolaza u gradu.
– Gde god možemo da napravimo podzemni prolaz, napravićemo ga zato što neposredni pešački prelazi dodatno usporavaju saobraćaj – rekao je Šapić.
Kada je reč o podzenim prolazima, podsetimo, već nekoliko godina traje obnova ovih prolaza na centralnim gradskim opštinama (prolazi na Terazijama, u Nušićevoj, kod Palate Albanija…), ali tu je pre svega reč o sređivanju njihovih ulaza i izlaza. Samim prolazima, u kojima su brojni lokali, uglavnom tek predstoji sređivanje, a u okviru koncesije koju je grad sa privatnim partnerom sklopio pre nekoliko godina na 25 godina. Upravo je to i rok u kome partner grada treba da održava podzemne prolaze. Svi ti prolazi stari su po nekoliko decenija.
Što se tiče novih podzemnih prolaza, u ovom veku u centru grada najbliža tome bila je Slavija, koja je prema prvobitnom rešenju za obnovu trebalo da dobije i podzemne prolaze, ali se izmenom tog rešenja 2015. od prolaza odustalo. Građani su tada kritikovali ovakvu odluku smatrajući da su prolazi potrebniji od fontane na Slaviji. Da odustajanje od gradnje ovih prolaza na Slaviji nije bilo dobro projektantsko i saobraćajno rešenje, postalo je jasno posle okončanja njene obnove, jer su novom organizacijom saobraćaja na Slaviji pešački prelazi prilično udaljeni jedni od drugih, a pritom se i vremenski dosta gubi dok se upali zeleni signal za pešake.
