Prethodnih nekoliko dana bilo je izazovno za grčke vlasti koje su se borile sa pojačanim tenzijama na čak tri fronta – od povratka na temu imena Severne Makedonije, preko masovnog skupa albanskih pristalica Edija Rame u Atini, pa sve do susreta Micotakisa i Erdogana. Grčka vlada doslovno je “gasila požare”, premda je još neizvesno da li će se onaj najveći tek rasplamsati kada je u pitanju, ono što smo bar mislili da je rešen, spor sa Skopljem.
Na pomolu nova kriza sa Severnom Makedonijom?
Nije isključeno da će incidnet koji se dogodio u Skoplju pre dva dana kada je nova predsednica Gordana Siljanovska Davkova prilikom polaganja zakletve, svoju zemlju nazvala samo “Makedonija”. Doduše, ona je još u predizbornoj kampanji najavila da će tako raditi i postupati. Grčka ambasadorka u Skoplju demonstrativno je napustila skupštinsku salu nakon ovih reči, a ubrzo su reagovale i grčke vlasti, pa čak i Vašington odakle je poručeno da su makedonske vlasti obavezne da poštuju Prespanski sporazum.
Grčka će, međutim, pomono i do detalja pratiti novog državno rukovodstvo Severne Makedonije i ponašaće se u skladu sa tim, saopštila je Atina ubrzo nakon prvih izjava nove predsednice Severne Makedonije protiv Prespanskog sporazuma.
“Provokativan izbor nove predsednice Severne Makdonije da prekrši zvanični tekst svoje zakletve i nazove zemlju drugim imenom je nezakonit i nedozvoljen postupak. Postupak, koji krši Prespanski sporazum i sam Ustav svoje države. Ali i podrivanje njene budućnosti, baš kao što su izjavili i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lasjen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel”, naveo je Micotakis u objavi na mreži X.
Prema analizi lista “Kathimerini”, poruka premijera Micotakisa sadržala je trostruku poruku:
Prvo, put Severne Makedonije ka EU ne postoji bez vernog poštovanja Prespanskog sporazuma, misleći zapravo, ne na grčke stavove, već na brzu reakciju rukovodstva EU, odnosno predsednike Komisije Ursule fon der Lajen i Evropskog saveta Šarla Mišela.
Druga ključna poruka jeste da je Micotakisova vlada identifikovala problematične elemente u Prespanskom sporazumu, uprkos činjenici da je grčka strana poštovala princip kontinuiteta države i međunarodni sporazum. Konkretna averzija se, naravno ne odnosi na sporazum kao takav, već na ratifikaciju tri memoranduma o saradnji između Grčke i Severne Makedonije koji se tiču pitanja evropskih integracija i vojnih i ekonomskih pitanja.
“Kategorično navodimo da takve lapsuse nećemo prihvatiti. I ponavljamo da svaki napredak u bilateralnim odnosima, kao i svaki korak Skoplja ka Evropi, zavisi od iskrenog poštovanja dogovora. Od pravilne upotrebe ustavnog naziva susedne države. I naravno, od izbegavanja izazova”, navodi se u izjavi premijera.
Grčke vlasti su podsetile i da Skoplje još nije završilo impelemntaciju osnovnih elemenata Prespanskog sporazuma kao što je proces zamene javnih isprava (putnih isprava, ličnih karata, vozačke dozvole itd), novima u kojima se navodi ustavni naziv države. Micotakis je takođe ukazao i na problematične delove Prespanskog sporazuma gde se uspostavlja pojam “makedonski” i “makedonski jezik”.
“Upozorio sam i novu vladu u Skoplju jasnom izjavom da će svako odstupanje od Prespanskog sporazuma imati ozbiljne posledice kako u odnosu sa Grčkom, tako i na putu ka Evropi”, upozorio je Micotakis u intervjuu za TV Skaj.
Dok nova predsednica Severne Makedonije smatra da “ima pravo da koristi ime Makedonija”, međunarodni faktor, barem u ovoj primarnoj fazi, ostaje otvoreno kritičan prema Severnoj Makedoniji.
Rama u “privatnoj” poseti Atini
Albanski premijer Edi Rama održao je veliki skup u atinskom predgrađu Galaciju namenjen albanskoj nacionalnoj manjini u Grčkoj. Atina je bila prva stanica njegove turneje po evropskim prestonicama gde će od svojih sunarodnika zatražiti podršku za sledeće izbore. Grčke vlasti su posetu okarakterisale kao “privatnu”, što je izazvalo reakcije širom zemlje.
Rama se tokom govora karakteristično zahvalio premijeru Micotakisu i u ime albanske nacionalne manjine. Istakao je da Albanija nema nikakvih pretenzija prema Grčkoj i da odnosi dve zemlje “ne treba da se udave u kašičici vode koju donosi politička svakodnevnica”, preneo je “Albanian post”.
Grčki javni servis ERT naveo je da je skupu prisustvovalo oko pet hiljada Albanaca koji žive u Atini i da je na obezbeđivanju bilo angažovano oko hiljadu i po policajaca.
Međutim, skup je kod konzervativnog dela Grčke svakako izazvao nove napetosti, a kako prenosi grčki “Kathimerini”, govor Rame bio je “milovanje stereotipima albanskog nacionalizma, ogrnut neophodnim socijalističkim žargonom o ‘bratskom’ odnosu dva naroda i zajedničkim elementima njihove istorije”.
Ipak, stvarnost je drugačija. Odnosi Grčke i Albanije naglo su se pogrošali nakon što je gradonačelnik albanskog grada Himare, pretežno naseljenog etničkim Grcima, etnički Grk Fredi Beleris osuđen na dve godine zatvora zbog optužbi da je kupovao glasove u predizbornoj kampanji.
Grčka je ranije pozvala albansku vladu da odustane od optužbi protiv njega i upozorila čak i da će blokirati pregovore o pristupanju Albanije Evropskoj uniji, te nastavlja da apeluje na odnos koji albanska države ima prema ljudskim pravima i vladavini prava. Istovremeno, zvanična Atina mora da bude vrlo oprezna i odmerena u svojim izjavama zbog velikog broja pripadnika albanske manjine u svojoj zemlji.
Ono što pak, jeste činjenica to je da su bilateralni odnosi Grčke i Albanije ušli su u ćorsokak iz kojeg se neće lako izvući, za šta zvanična Atina smatra da je odgovornost isključivo i u potpunosti na Ediju Rami.
Harmonično neslaganje sa Erdoganom
U zvaničnoj poseti Ankari našao se i grčki premijer Kirjakos Micotakis koji se sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Ne bi to bilo ništa neobično, posebno u jeku višemesečnog otopljavanja odnosa dve zemlje, da neposredno pred posetu grčkog premijera, turske vlasti nisu pretvorile čuvenu Crkvu Hrista Spasistelja u polju u džamiju.
Premda su predstavnici opozicije insistirali da Micotakis u znak protesta otkaže posetu Ankari, grčki premijer je smatrao da je bolje da imaju “bilo kakvu, nego nikakvu vezu”.
“Mnogo je bolje da lično odem do predsednika Erdogana, da mu izrazim svoje snažno nezadovoljstvo ovakvim izborom turske vlade, nego da stvaram krizu u grčko-turskim odnosima, koja bi poništila važna korake napretka koje smo uspeli da postignemo u poslednje vreme”, rekao je on tada.
I zaista, otišao je u Ankaru gde mu je Erdogan poručio da “nema nerešivih problema između njihovih zemalja” premda se ni jedni, ni drugi ne slažu ama baš po nijednom ključnom pitanju.
Turska i Grčka su dugo bile u sukobu oko pitanja koja uključuju pomorske granice, energetske resurse u istočnom Mediteranu, letove preko Egejskog mora, a najviše oko kiparskog pitanja.
“Uprkos neslaganjima, fokusiramo se na pozitivnu agendu držeći naše kanale dijaloga otvorenim”, rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Micotakisom u ponedeljak.
“Danas smo pokazali da pored naših dokazanih neslaganja, možemo da nacrtamo paralelnu stranicu sporazuma”, rekao je Micotakis dodajući da obe strane nastoje da intenziviraju bilateralne kontakte.
Micotakis je ponovio podršku Grčke prisupanju Turske EU “uprkos velikim poteškoćama i pod uslovom da se integriše u evropski zakonodavni sistem”.
Dvojica lidera nisu se složila ni oko statusa palestinske grupe Hamasa koja upravlja Gazom dok su razgovarali o krizi na Bliskom istoku.
Tako je Erdogan rekao da je “tužan” zbog grčkog stava da Hamas smatra “terorističkom organizacijom” i više puta tokom konferencije ponovio da je Hamas “pokret otpora”.
“Imamo bolju klimu, ali ne gajim iluzije – Turska se nije pomerila sa svoje glavne pozicije. Ali nismo ni mi. To, međutim, ne znači da ne treba da razgovaramo, da ne treba da prepoznamo napredak tako gde ga ostvarujemo”, podvukao je Micotakis pre odlaska u Ankaru.
Jedino oko čega su se složili da je uprkos neslaganjima neophodno da dve zemlje imaju otvorene kanale komunikacije.
Micotakis je takođe u razgovoru za TV Skaj, a nakon sastanka sa Erdoganom naglasio da se grčka spoljna politika “nije promenila u poslednje četiri godine”.
“Suočavamo se sa Turskom sa samopouzdanjem, pošto smo striktno razgraničili naše crvene linije, ojačali oružane snage, ali i vojne saveze tako da imamo podršku na našim pozicijama. Pozdravljam i što smo za sobom ostavili period napetosti i što i pored nesuglasica možemo da razgovaramo civilizovano, a da ne držimo prst na obaraču”.
