Led je najveći pojedinačni doprinos porastu nivoa mora.
Ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je rekordnu količinu leda tokom 2019. godine, gotovo milion tona u minuti tokom godine, pokazali su novi satelitski snimci.
Klimatska kriza dovela je do toga da se Arktik zagreva brže u nižim geografskim širinama, a led je najveći pojedinačni doprinos porastu nivoa mora.
Ledena ploča na Grenlandu već se prošle godine smanjila za 532 milijarde tona, a dok se njena površina rastopila i glečeri su padali u okean i napunili bi sedam olimpijskih bazena u sekundi, piše Gardijan.
Naučnici su ranije utvrdili da Grenland u poslednjih nekoliko decenija gubi led izuzetno brzo, ali novi satelitski snimci omogućavaju da se tačno izračuna gubitak.
Istraživači navode da je obim gubitka za 2019. godinu šokantan.
Ako bi se otopio ceo ledeni pokrivač na Grenladnu, nivo mora porastao bi za šest metara. Ipak, istraživači su rekli da nije sigurno da je došla “tačka bez povratka” i da će smanjenje emisija ugljen-dioksida usportiti topljenje, za šta će biti potrebni vekovi.
Naučnici su ekstremni gubitak leda tokom 2019. godine pripisali zadržavanju toplog vazduha iznad Grenlanda duži vremenski period. Gotovo 96 odsto ploče podgleglo je topljenju u nekom trenutku tokom prošle godine, u poređenju sa prosečno 64 odsto između 1981. i 2010. godine.
– Bila je zaista šokantna godina i depresivna u pogledu broja. To nije previše iznenađujuće jer smo imali i druge godine topljenja u 2010. i 2012. i očekujem da ćemo ih viđati sve više – rekla je Ingo Sasgen, sa Instituta Alfred Vegener.
Preuzeto: telegraf.rs