Poznato je da postoje doručak, ručak, večera i užina. Tri glavna obroka i jedan do dva međuobroka. Ali, postoji i nešto što se zove grickanje. Ono kad se jede bez ikakvog reda, kad su usta uvek zauzeta žvakanjem pa makar i najmanjeg zalogaja. (Piše: Slavica Matić, viši dijetetičar-nutricionista)
Gricne se malo ovoga, malo onoga, čapne se pomalo od svega što dođe pod ruke… Čula sam kako od dece tako i od odraslih da koriste ovaj izraz. “Hoćeš li da ti mama da nešto da grickaš?” ili “Mama, ima li nešto za grickanje?”. Malo sam se pozabavila time kada se najčešće gricka, zašto je grickanje štetna navika i kako je sprečiti.
Navika, dosada, ili glad?
Da krenemo prvo od toga zašto neko uopšte ima potrebu da gricka. Evo primera. Često vodim svoju osmogodišnju sestričinu u pozorište za decu. Zauzmemo mesta, raskomotimo se, predstava još nije ni počela a ona traži nešto da gricka. Prvi put kada se ovo desilo, rekla mi je da je gladna i da bi nešto da jede. Pomislih o. k. možda je slabo doručkovala. Naravno, kasnije sam se raspitala i saznala da se za doručak pošteno najela. Osim toga, kasno je doručkovala i još nije bilo vreme za užinu. Imala sam da joj ponudim samo jezgrasto voće koje obično nosim u torbi za užinu. Pojela je i umirila se. Isti scenario se ponovio i naredni put, samo što je tada ponela svoj omiljeni keks sa sobom. I tako je bilo svaki put kada bismo otišle u pozorište. Zaključih da se ne radi o gladi već o nečem sasvim drugom. Jednostavno to je navika. Kako drugačije objasniti napad “gladi” svaki put pri ulasku u pozorište!? Slična situacija i sa odraslima. Čim se ugase svetla u bioskopu počne šuškanje kesica. A šta tek reći o grickanju u kućnoj atmosferi! Može li se uopšte zamisliti gledanje utakmice ili filma bez rekvizita poput kokica ili semenki? Dok sedite zavaljeni u fotelji, ruka prosto sama kreće ka činiji. Činija se začas isprazni te se reklame koriste za dopremanje novog kontigenta grickalica.
Grickanje se nekima čini kao savršeno rešenje onda kada nema nešto bolje da se radi. Idealan način da se ubije dosada. Drugarica mi je pričala kako njen muž, dok je na poslu, maltene ništa ne jede (nije gladan), a kada je kod kuće non-stop je gladan i stalno bi nešto jeo. Umesto da se spas od dosade pronađe u nekoj svrsishodnoj aktivnosti, traži se nešto za grickanje. Umesto da se zaposle ruke, zaposle se usta.
Razlog za nekontrolisano grickanje ponekad može biti i stvarna glad. Kada se ovo događa? Onda kada se glavni obrok preskoči, ako količinski nije bio dovoljan ili je nutritivno neizbalansiran. Da bi se utolila glad poseže se za grickalicama. Kako većina industrijskih grickalica ne utoljava glad već je još više podstiče, stalno se javlja potreba za još.
Grickanje kao štetna navika
Verovatno odmah pomislite da je grickanje neprijatelj dobre linije, i to je sasvim tačno. Bez jasnog uvida u to šta se i koliko se pojede, unese se podosta (najčešće praznih) kalorija. Ipak, mnogo važnije je to šta se dešava u organizmu. Neprekidnim grickanjem remeti se funkcija pojedinih hormona. Nakon jela u organizmu zdrave osobe oslobađa se insulin. Ako se često jede, nivo insulina je konstantno povišen, zbog čega se hrana stalno pretvara u masno tkivo. Usled neprekidnog rada siroti pankreas vremenom posustaje, a to može biti uvod u insulinsku rezistenciju a na kraju i u dijabetes. Dakle, nije samo stvar u tome šta se jede već i kada se jede. Zato bi se čak i grickanje voća i povrća van osnovnih obroka podvelo pod štetnu naviku.
Nije zgoreg da spomenem i zdravlje zuba. Stomatolozi upozoravaju na štetan uticaj učestalog grickanja na oralno zdravlje. O svemu ovome bi trebalo povesti računa već u najranijem uzrastu. Budite dobar primer svojoj deci.
Umesto grickanja
Potrudite se da se u skladu sa svojim dnevnim obavezama organizujete tako da imate 4-5 obroka dnevno. Jedite dovoljno i kvalitetno. Ne dozvolite da vas ščepa dosada. Radite nešto kreativno. Čitajte, pišite, igrajte se sa decom, izađite u šetnju… A ako biste nešto da gricnete, neka to bude u sklopu užine.
Preuzeto: Zdravahrana.com
