Grip ( latinski Influenza ) je često, zarazno oboljenje disajnih puteva prouzrokovano virusima. Influenza virusi su podeljeni na 3 tipa: tip A, tip B i tip C. Za pojavu epidemija uglavnom su odgovorni virusi tipa A i B, dok su infekcije tipom C značajno ređe i obično u vidu infekcija gornjih respiratornih puteva.
Najopasniji su virusi tipa A, koji se neprestano menjaju, od sezone do sezone. Od njih, pored ljudi, oboljevaju i drugi sisari, kao i ptice, pa je broj potencijalnih „kombinacija“ veliki ( tako je bila aktuelna priča o „svinjskom“, tj. „meksičkom gripu“ ( H1N1 ), a pre nekoliko godina pričalo se o „ptičjem gripu“ ).
Procenat oboljevanja je veći što je veća promena virusa, tj. što je virus neuobičajeniji. Svake godine se sprovode epidemiološke studije na osnovu kojih se predviđaju „kombinacije“ aktuelne za tu sezonu, na osnovu čega se priprema vakcina za tu godinu.
Kako se prenosi grip ?
Kada bolesna osoba kija, kašlje, priča, ona izbacuje kapljice pljuvačke u kojima se nalazi virus, koji udisanjem mogu uneti prisutne osobe. Možete se zaraziti i kontaktom, tj. dodirivanjem površina na kojima se nalaze virusne partikule, npr.upotrebljena maramica, kvake, ili čak rukovanjem ako bolesna osoba nije oprala ruke. Dovoljno je samo da nakon toga dodirnete nos, oči ili usta, i virusu je put otvoren.
Osoba je zarazna dan pre pojave simptoma, kao i narednih sedam dana, ili čak deset dana kada su deca u pitanju.
Simptomi i znaci bolesti
Klinička slika gripa ispoljava se naglo, „iz punog zdravlja“, i svima nam je dobro poznata: povišena telesna temperatura, glavobolja, izražena malaksalost, bolovi u grlu, zapušen nos ili „curenje“ nosa, kašalj, bol u mišićima. Može se javiti i mučnina, povraćanje i proliv. Povišena temperatura se najčešće održava 2-4 dana, dok kašalj i malaksalost mogu perzistirati znatno duže.
Uprkos karakterističnim simptomima, nekada je vrlo teško razlikovati grip od sličnih respiratornih infekcija samo na osnovu kliničke slike, naročito kod mlađe dece, pa su nam, pored podataka koje dobijamo iz razgovora sa osobama koje brinu o detetu i kliničke slike potrebne i neke laboratorijske analize da bismo dijagnozu potvrdili.
Kako se leči?
Na tržištu su prisutne dve grupe antivirusnih lekova koji se primenjuju u lečenju gripa. Nažalost, nijedan od ovih lekova nije odobren za upotrebu kod dece mlađe od godinu dana. Kod starije dece može se započeti sa antivirusnom terapijom, ali isključivo na preporuku pedijatra nakon pregleda deteta. Cilj terapije je da se ublaži infekcija i ubrza ozdravljenje, a da bi bila efikasna mora se započeti u prvih 48h od javljanja simptoma bolesti.
Dominantna terapija u dečjem uzrastu i dalje ostaje tzv. simptomatska terapija, koja obuhvata lekove za snižavanje povišene telesne temperature ( Paracetamol i Brufen, aspirin se ne primenjuje kod dece ) i higijensko-dijetetski režim – povećan unos tečnosti, manji obroci sačinjeni od lako svarljive hrane, mirovanje ( čak i nakon „nekomplikovanog“ gripa, potrebne su nedelje da se detetu vrati snaga i izdržljivost, pa je potrebno napraviti pauzu i u sportskim aktivnostima ).
Antibiotici se primenjuju samo u slučaju da se na virusnu infekciju „nakalemi“ i neka bakterija, što procenjuje pedijatar.
Komplikacije gripa
Najčešće se javljaju zapaljenje srednjeg uha ( čak i do 25% obolelih ) i zapaljenje pluća, koje može biti direktno prouzrokovano virusom gripa, ili se može javiti kasnije u toku bolesti, kao posledica prodora bakterija u već oslabljen organizam. Ređe, virusom gripa mogu biti ozbiljnije zahvaćeni mišići, sa izraženim bolom i slabošću, a može biti zahvaćen i srčani mišić.
Najveći rizik od razvoja komplikacija imaju deca mlađa od 5 godina, osobe starije od 65 godina, osobe sa hroničnim srčanim i plućnim oboljenjima, deca koja boluju od cistične fibroze, osobe sa neuromišićnim oboljenjima koja zahvataju disajne mišiće, dijabetičari, gojazne osobe i trudnice.
Kako da zaštitite vašu bebu ?
Prevencija se sastoji u opštim higijenskim merama, a preporuke važe za sve :
– redovno i često pranje ruku sapunom i tekućom vodom,
– izbegavanje velikih skupova u zatvorenom prostoru, ili bar održavanje rastojanja od 1m,
– redovno čišćenje i pranje površina, provetravanje prostorija,
– izbegavanje dodirivanja usta, nosa i očiju ( ulazna mesta za infekciju ),
– pri kijanju i kašljanju obavezno je pokrivanje usta i nosa ( najbolje je upotrebiti papirne maramice, koje obavezno treba baciti nakon svake upotrebe, jer se i na njima virus zadržava u velikoj „količini“ ),
– ako se razbolite, ostanite kod kuće, da biste sprečili dalje širenje infekcije.
Šta je sa vakcinom?
Najefikasnija zaštita je vakcina (koja i dalje izaziva kontroverze). Ova vakcina se kod nas preporučuje i primenjuje kod ugrožene populacije, tj kod osoba koje imaju hronična oboljenja koja ih čine značajno osetljivijim i sklonijim komplikacijama.
S druge strane, Američki centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, preporučuje primenu inaktivisane vakcine protiv gripa kod svih trudnica, čija se trudnoća poklapa sa sezonom gripa (od novembra do marta), pogotovo ako su u tom periodu u drugom i trećem trimestru trudnoće. Takođe se smatra da je na taj način zaštićeno i novorođenče. Dalekosežnije posledice koje bi vakcinacija mogla da ostavi na fetus nedovoljno su ispitane.
Virus H1N1 je izuzetno opasan za trudnice – u Sjedinjenjim državama je od 34 trudnice (kod kojih je dokazana infekcija H1N1 virusom) šest je umrlo i pored svih terapijskih mera i intezivne terapije u eminentnim bolnicama. Zato će trudnice biti u prvoj prioritetnoj grupi kad vakcinacija protiv aktulnog gripa počne. U SAD je primena sezonske vakcine protiv gripa kod dece starosti od 6-59 meseci takođe deo rutinske prakse.
Obolela trudnica i mama…
Vidimo da trudnice spadaju u osetljiviju grupu, i znatno češće oboljevaju od gripa, što je naročito izraženo kod aktuelnog H1N1 tipa. Kod njih grip češće ima ozbiljan tok, sa razvojem komplikacija. Ako do infekcije dođe u ranoj trudnoći, ona se najčešće završava spontanim pobačajem, dok infekcije u kasnoj trudnoći mogu dovesti do prevremenog porođaja i oboljevanja majke i novorođenčeta.
Kako se grip prenosi na novorođenče?
Na novorođenče se infekcija može preneti na iste načine kao i kod drugih ljudi, dakle kontaktom ili vazduhom nakon porođaja. Obolela trudnica se tokom porođaja izoluje od ostalih porodilja, a angažovano medicinsko osoblje primenjuje higijenske mere prevencije ( maska, pranje ruku ). Nakon porođaja najbolje je da se novorođenče smesti sa majkom u prostor izolovan od zdravih porodilja i novorođenčadi, po mogućstvu u izoletu, kako bi što manje bilo izloženo virusu, ili bar na rastojanju većem od 1m, što je domet kapljica pri govoru. Majka treba da primenjuje sve opisane mere zaštite.
A dojenje?
Kada je dojenje u pitanju, poželjno je da obolela majka doji bebu, jer je majčino mleko od neprocenjivog značaja za imunitet novorođenčeta i najveća pomoć u „borbi“ protiv infekcije. Najbolji zaštitni efekat postiže se ako je od pojave simptoma gripa kod majke do porođaja prošlo bar nedelju dana, jer se tada u mleku nalaze antitela protiv baš tog tipa gripa, a zaraznost majke je prošla. Osim toga, virus gripa se ne izlučuje u mleko, pa infekciju bebi možete preneti kašljanjem, kijanjem, dodirom ( ako ne perete ruke! ), ali ne i mlekom.
Razbolite li se kod kuće, idealno bi bilo ako o bebi može da se brine neko ko nije oboleo, ali ako nemate tu mogućnost, možete koristiti maske koje pokrivaju nos i usta kada se bavite vašom bebom ( pri dojenju, hranjenju, presvlačenju, kupanju… ). Neophodno je da maske često menjate, i da pre i nakon svakog kontakta sa bebom temeljno operete ruke vodom i sapunom. Ako novorođenče ipak dobije temperaturu, neophodno je da se javite pedijatru.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
