Da li biste sebe ocenili kao iskrenu osobu? Čak i osobe koje se dokazano iskreno ponašaju, podložne su negativnim uticajima grupe, posebno kada se u priču uplete novac, pokazuje novo istraživanje.
Kada su organizacije u većoj meri izložene obmanjujućem ili korumpiranom ponašanju, često je to koordinirana akcija većeg broja osoba (a ne samo jedne ili dve), koja uključuje viši menadžerski nivo. Istraživanje zanimljivog naziva „Ja lažem? Mi lažemo! Zašto? Eksperimentalni dokazi o promeni ka neiskrenosti u grupama“, bavilo se motivacijom grupe, posebno one koja se ranije ponašala iskreno, da zajedno radi na obmanjivanju drugih.
Autori istraživanja, Martin G. Košer, Simeon Šadi i Liza Spantig, sa Ludvig Maksimilijans univerziteta iz Minhena, istraživalo je 273 osobe, kako u individualnim, tako i u grupnim situacijama. Ispitanicima, kojima je plaćeno da učestvuju u istraživanju, pokazan je video snimak kockica za igru, nakon čega je trebalo da odgovore koje brojeve su videli. Veći zbir brojeva značio je veću novčanu nadoknadu. Učesnici su procenjivani na individualnom nivou, a zatim i u dve grupe: u jednoj su svi članovi grupe morali da prijave isti broj kako bi dobili nadoknadu, dok je druga grupa morala da postpupi upravo suprotno. Članovi grupe među sobom su mogli da komuniciraju putem „servisa“ za „četovanje“ (razmenu informacija).
„Uočili smo da grupe lažu u značajno većoj meri od pojedinaca, kada se članovi grupe suoče sa zajedničkom novčanom koristi, i moraju da koordiniraju delovanje kako bi realizovali tu korist“, kažu istraživači.
Od 78 grupa koje su učestvovale u istraživanju, neiskrenost je zabeležena kod 51% njih (praćeni su putem „četa“). U stvari, od poruka koje su razmenjene među članovima grupe, 43,4% njih je glasalo za to da budu neiskreni, dok se samo 15,6% njih zalagalo za iskrenost. Zanimljivo, autori istraživanja su otkrili da broj individua u svakoj grupi koje su pokazale neiskreno ponašanje u individualnom istraživanju nije uticao na „grupne“ rezultate, jer se neiskrenost pojavljivala čak i u grupama u kojima su se svi članovi prethodno ponašali iskreno.
„Sposobnost članova grupe da razmenjuju informacije i diskutuju o potencijalnim opravdanjima za neiskreno ponašanje može da dovede do promene u uverenju grupe kada je reč o tome šta je moralno ponašanje“, kažu istraživači. „Ovo im omogućava da uspostave nove norme o tome šta čini ili ne čini neiskreno ponašanje.“
Preuzeto: Zdravahrana.com
