Gubitak bliske osobe i činjenica da je nikada više nećemo videti, stvara najezdu straha, uznemirenja i mnoštvo drugih neprijatnih emocija. To je neizbežan proces sa kojim se svako suoči, prirodan je. Koliko god se trudili da ga ne vidimo, ignorišemo, potiskujemo, on će pronaći svoj put i svakodnevno će nas podsećati da je smrt deo nas i sveta u kome živimo.
Često se u praksi može videti da osoba koja je izgubila nekoga bliskog, nastavlja svoje ponašanje kao da se ništa nije desilo. Čak do te mere da osoba postaje energičnija, prodornija, živahnija…
Psihoanalitičari su razvili više teorija o mehanizmima odbrane. Jedan od njih je negiranje.
Osoba suočena sa smrću, njoj bliske osobe, ima strah da uđe u kontakt sa svojim osećanjima. Negira stvarnost i nesvesno poriče da te osobe više nema. Laže samu sebe. Energija potrebna za spoznaju i proradu emotivnog stanja se ulaže u negiranje stvarnosti, te se osoba svim silama bori da ne vidi šta se zapravo oko nje dešava.
Svakako da je to proces koji zahteva dosta vremena i osvešćivanja sopstvenih emotivnih stanja.
Ispolji emocije i dopusti sebi da osećaš.
025.rs/redakcija/Mirko Miljković
