Džihadisti i pobunjenici, koji su sklopili savez sa njima, gotovo su potpuno opkolili grad Hamu u centralnoj Siriji u sredu, svega nedelju dana nakon što su pokrenuli iznenadnu ofanzivu iz pravca severa, dok sirijske oružane snage preduzimaju napore da ih odbace.
U toku jedne jedine nedelje, na opšte iznenađenje, protivnici režima su preuzeli kontrolu nad većim delom Alepa, drugog po veličini urbanog centra u zemlji, i nastavili su svoje vojno napredovanje prema Hami, gradu od izuzetnog strateškog značaja za režim predsednika Bašara al Asada, smeštenom na samo 200 kilometara od glavnog grada Damaska.
Ovaj sukob, koji je do sada odneo živote najmanje 704 osobe, uključujući 110 civila, prema podacima Sirijskog opservatorijuma za ljudska prava, predstavlja prve borbe ovog intenziteta od 2020. godine u Siriji, zemlji koja se suočava sa građanskim ratom od 2011. godine.
Prema saopštenju britanske nevladine organizacije, pobunjenici su u sredu opkolili Hamu sa “tri strane”, što dodatno komplikuje situaciju u ovom ključnom delu zemlje.
Jedini put za bekstvo
Prema informacijama Sirijskog opservatorijuma za ljudska prava, vladine snage su se našle u teškoj situaciji, dostigavši “tri do četiri kilometra od grada nakon žestokih sukoba”, te sada imaju samo jedan put za bekstvo iz Homsa, i to prema jugu.
Vasil, tridesetšestogodišnji vozač iz Hame, opisuje strahote situacije: “Prošle noći, eksplozije su bile zastrašujuće; čuli smo neprekidna bombardovanja. Već četiri dana smo na ivici nervnog sloma”.
S druge strane, 22-godišnja studentkinja, koja je napustila univerzitet u Damasku i sa porodicom otišla u Hamu kada je napad počeo, rekla je: “Pratim vesti danonoćno, ne ispuštam svoj mobilni telefon iz ruku.”
Vladine snage su od pre dva dana, tačnije u utorak, započele kontraofanzivu uz vazduhoplovnu podršku i poslale “velike vojne konvoje” prema Hami i njenoj okolini.
U saopštenju vojnog izvora za zvaničnu novinsku agenciju SANA, navodi se da su u sredu vođene “teške borbe” između vojske, uz neposrednu podršku sirijskih i ruskih aviona, i protivnika režima u severnom delu istoimene provincije Hama.
Nevladina organizacija Human Rights Watch (HRW) upozorila je na rizik od “ozbiljnih kršenja” ljudskih prava, dodatno naglašavajući mogućnost civilnih žrtava, dok su obe strane optužene za povredu ljudskih prava.
Nemačka agencija je takođe potvrdila tragičnu vest o smrti svog nagrađivanog foto-reportera Anasa Alharambutlija u vazdušnom napadu blizu Hame.
U Sursanu, smeštenom oko 20 kilometara severno od grada, civili su se povukli, nagurani u svako vozilo koje su uspeli pronaći, dok su protivnici režima, naoružani, patrolirali kamionetima, dodatno otežavajući situaciju.
Mračna prošlost Hame
Hama ima mračnu istoriju, koja uključuje stravičan masakr izvršen od strane vojske 1982. godine, tokom vladavine oca sadašnjeg predsednika Bašara al Asada, koji je bio usmeren ka gušenju pobune Muslimanske braće. Ovaj tragični događaj ostavio je duboke ožiljke na gradu i njegovim stanovnicima.
Pored toga, Hama je 2011. godine bila mesto nekih od najvećih demonstracija u Siriji, gde su ljudi tražili demokratizaciju zemlje, a represija tih protesta postala je okidač za izbijanje građanskog rata.
Dejvid Karden, pomoćnik koordinatora UN za humanitarna pitanja u Siriji, izjavio je u sredu da je u samo jednoj nedelji više od 115.000 ljudi raseljeno zbog trenutnih sukoba.
Kurdske vlasti, koje upravljaju oblastima u severoistočnoj Siriji, takođe su uputile “hitnu” molbu za slanje humanitarne pomoći, naglašavajući da pristiže “veliki broj” raseljenih lica, prenosi Atinsko-makedonska novinska agencija.
Abdo, Kurd koji je napustio Alep i sklonio se istočno u Tablku, opisuje tešku situaciju: “Pobegli smo sa decom, iscrpljeni smo, uslovi su veoma teški”.
Sirija, u kojoj je rat odneo više od pola miliona života, danas je podeljena na različite zone uticaja, pri čemu su zaraćene strane podržane različitim stranim silama.
Napad koji je 27. novembra sprovela koalicija predvođena radikalnom islamističkom grupom Hajat Tarir al Šam, bivšim sirijskim ogrankom Al Kaide, okončao je relativni mir koji je trajao u severozapadnoj Siriji od 2020. godine, dodatno pogoršavajući već teško stanje na terenu.
Prvi put od izbijanja rata, Damask je potpuno izgubio kontrolu nad Alepom, gradom koji je nekada bio srce sirijske ekonomije. Ova pobeda pobunjenika značajno je oslabila režim predsednika Bašara al Asada i označena je kao veoma bolna tačka za vlast.
Vođa Hajat Tarir al Šama (HTŠ), Abu Muhamad al Julani, u sredu je posetio utvrđenje u Alepu, o čemu je njegova koalicija obavestila javnost putem Telegrama. Na fotografijama objavljenim u tom kontekstu, Al Julani se može videti kako pozdravlja svoje pristalice iz automobila, što ukazuje na njegovu popularnost i podršku među lokalnim stanovništvom.
U međuvremenu, predsednik Asad je najavio povećanje plata vojnika iz profesionalnih redova za 50 odsto, što može biti pokušaj da se ojača moral i odanost vojske u svetlu trenutne situacije na terenu.
Zahvaljujući pretežno vojnoj podršci Moskve i Teherana, Damask je 2015. godine pokrenuo kontraofanzivu koja mu je omogućila postepeno vraćanje kontrole nad većim delom zemlje. Tokom 2016. godine, režim je uspeo da osvoji potpuni nadzor nad Alepom, čiji su delovi bili u rukama protivnika režima od 2012. godine.
Šta će učiniti pobunjenici?
Rim Turkmani, istraživačica iz Londonske škole ekonomije, ističe da brz napredak protivnika režima ne znači nužno da će oni moći da zadrže kontrolu nad teritorijama koje su zauzeli. “Mislim da će vrlo brzo shvatiti da je izvan njihovih mogućnosti da zadrže te oblasti i, što je još važnije, da njima upravljaju”, naglasila je ona, ukazujući na potencijalne izazove s kojima bi se pobunjenici mogli suočiti.
U istom kontekstu, američki sekretar Entoni Blinken upozorio je na mogućnost ponovnog pojavljivanja Islamske države (ISIS), džihadističke organizacije koja je 2014. godine proglasila uspostavljanje “kalifata” na velikim delovima Sirije i Iraka, pre nego što je poražena nakon nekoliko godina intenzivnih vojnih operacija.
Podsetnik na mogućnost povratka ekstremističkih grupa dodatno komplikuje situaciju na terenu, jer bi to moglo izazvati novu nesigurnost u regionu i dodatno ugroziti napore za stabilizaciju. Pitanje je, dakle, kako će pobunjenici reagovati na ove izazove i kakvu će strategiju primeniti da bi pokušali da zadrže dobijene teritorije.
