Iz kampanje predsedničke kandidatkinje Demokratske strane i potpredsednice SAD Kamale Haris su dan pred njeno važno obraćanje u Severnoj Karolini u petak procureli detalji sveobuhvatnog ekonomskog plana, koji podrazumeva kontrolu cena, što je izazvalo oštre kritike, čak i među njoj bliskim medijima.
To je njeno prvo predstavljanje konkretnog i definisananog političkog programa u kampanji, zbog čega je prozivana da nema sopstvene stavove, mada je moguće da je i ova objava medijski “probni balon”.
Sada, kada je konačno pojasnila svoje ekonomske stavove, republikanci je nazivaju komunistom, a analitičari dovode u pitanje koliko je mudro davati municiju protivničkom taboru isticanjem borbe protiv “pohlepnih” trgovaca u prvi plan.
Kako je pisao portal televizije CBS u četvrtak uveče, Haris će, ako pobedi republikanskog kandidata Donalda Trampa, zahtevati izgradnju tri miliona novih stambenih jedinica. U tu svrhu planira novu poresku olakšicu za građevinske firme koje grade za kupce prve nekretnine fond od 40 milijardi dolara za pomoć lokalnim samoupravama da pronađu rešenja za nedostatak stambenog prostora.
Takođe najavljuje da će prioritet “od prvog dana” biti borba protiv inflacije, zajedno sa planom za smanjenje troškova za porodice srednje klase. Sa strane ponude Haris bi se navodno uhvatila u koštac sa korporativnim dizanjem cena životnih namirnica (price gouging na engleskom) uvođenjem zabrane na federalnom nivou na ovu praksu.
Haris na ovoj način reaguje na opšte nezadovoljstvo američkih birača stanjem u ekonomiji, a pre svega rastom cena. Prema najnovijoj anketi CBS News-a, samo 9 odsto registrovanih birača ocenilo je stanje nacionalne ekonomije kao “veoma dobro“, pri čemu su ekonomija i inflacija rangirani kao glavna briga u anketama iz 2024. godine.
“Postoji velika razlika između fer cena na konkurentnim tržištima i previsokih cena koje nisu povezane sa troškovima poslovanja“, navodi se u saopštenju kampanje Haris i dodaje da “Amerikanci mogu da osete tu razliku preko računa za namirnice“.
Iako je inflacija opala od svog vrhunca u junu 2022. godine, mnogi birači i dalje osećaju finansijski pritisak, a cene su oko 20 odsto više nego pre pandemije kovida-19, navodi CBS.
Tramp: Mi to zovemo Madurov plan
Tramp je iskoristio ovu priliku da na konferenciji za medije u Nju Džerziju poređa razne namirnice na sto i navede koliko je šta poskupelo kako bi ilustrovao rast cena od početka mandata predsednika Džozefa Bajdena 2020. podsetivši da je tada počeo i mandat Kamale Haris.
“Haris je upravo objavila da će borba sa inflacijom biti njen prioritet od prvog dana. Ali njen prvi dan je bio pre tri i po godine. Gde je dosad bila?”, počeo je Tramp.
“Mi to zovemo Madurov plan (po socijalitičkom predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru prim. aut.), poput nečega pravo iz Venecuele ili Sovjetskog Saveza. Njen plan je priznanje da je njena ekonomska politika potpuno propala i uzorokovala pravu katastrofu u našoj zemlji i šire, katastrofu u svetu”, nastavio je bivši predsednik SAD.
Zatim je rekao da će doći do ekonomskog kraha ako Haris u novembru bude izabrana i optužio je da hoće da ukine privatno zdravstvo u korist “komunističkog sistema”.
Kao svoje rešenje za inflaciju Tramp predlaže obaranje cena energenata kroz podršku domaćoj naftnoj industriji.
Usledila je salva prozivki na društvenm mrežama od strane republikanaca, libertarijanaca i drugih zastupnika slobodnog tržišta, kroz koje se često provlačila reč “komunizam”, kao i mimovi sa srpom i čekićem.
Mnogi ekonomisti upozoravaju na pogubne posledice kontrole cena
Na mreži X se oglasio i ekonomista Heritidž fondacije E.J. Entoni objavivši grafikon paralelnog rasta potrošačkih cena i troškova kompanija, kako bi negirao tezu o predatorskim poskupljenjima namirnica.
Trampu izuzetno naklonjeni portal Zerohedge, koji se mahom bavi ekonomijom, smatra da je uzrok inflacije prekomerno štampanje novca i da bi Haris trebalo da se pozabavi obuzdavanjem “nekontrolisane” javne potrošnje koja “dodaje po jedan bilion dolara na javni dug svakih 100 dana”.
Libertarijanski Mizes Institut, koji se zalaže za potpunu slobodu tržišta, po tzv. austrijskom ekonomskom modelu ekonomiste Ludviga fon Mizesa u svojoj analizi upozorava da predložena kontrola cena može jedino da vodi do nestašica mesa i drugih namirnica jer se to po pravilu dešava sa takvim merama.
Kao primer u svom autorskom tekstu za Mizes institut, ekonomista Rajan Meken navodi 90-dnevno “zamrzavanje” cena mesa 1972. pod administracijom RIčarda Niksona. Zamrzavanje cena značilo je da mnogim proizvođačima više nije bilo isplativo da izlaze tržište, ponuda roba i usluga je opala dok su cene rasle.
Rast cena se ubrzao u 1972. kada je potrošački indeks cena (CPI) porastao za 3,8 odsto, nakon čega je usledio rast od 8,8 odsto 1973. i 12,2 odsto 1974. godine.
“Kontrola cena hrane dovela je do predvidivo katastrofalnih rezultata. Pod Niksonovom kontrolom cena, farmeri nisu mogli da prodaju pileće proizvode po cenama koje su dovoljno visoke da opravdaju troškove hranjenja pilića. Početkom 1970-ih, farmeri su ubili preko milion pilića. Slični problemi su se desili u industriji goveđeg i svinjskog mesa, jer su farmeri slali steone krmače u klanicu dok su mlečne krave takođe klane”, opisao je Meken i dodao da je kontrola cena bila ključni faktor u emričkoj ekonomiji 70-ih ozloglašenoj po stagflaciji i rastu životnih troškova.
On dalje iznosi tezu da je kontrola cena politički bila veliki uspeh i da su javnost i mediji hvalili “aktivistu” Niksona jer makar pokušava nešto da preduzme kako bi se obračunao sa “pohlepnim” korporacijama. Političku cenu je, navodi Meken, platio tek predsednik Džimi Karter, kome su došli na naplatu Niksonovi “eksperimenti” u vidu “osakaćene” ekonomije.
Ekonomista Alison Šrager sa Instituta Menhetn u autorskom tekstu za ekonomski portal City Journal, napisala je da je ono što Haris predlaže “pogrešno rešenje nepostojećeg problema”.
“Cene hrane su vremenom konstantno padale kao udeo ličnih prihoda. Izuzetak je bila pandemija, kada je cena hrane koja se jede kod kuće porasla 20 odsto. Ovo nije uzrokovano dizanjem cena prehrambenih proizvoda, već nestašicama i povećanom tražnjom usled agresivne fiskalne politike. Prirodni odgovor tržišta na manju ponudu i veću potražnju je podizanje cena. Time se eliminišu nestašice i održava funkcionisanje tržišta”, objasnila je ona.
Šrager nastavlja konstatacijom da je inflacija na namirnice sada skoro prestala da raste, ali da su ljudi ipak frustrirani jer su cene znatno više nego što su bile.
“Osim obaveznih smanjenja plata za sve uključene u lanac prehrambene industrije, ne postoji način da se cene vrate na nivoe iz 2019. godine. Haris/Valc plan takođe podrazumeva podizanje federalne minimalne plate na nepoznati nivo, što će povećati troškove rada u prodavnicama prehrambenih proizvoda i potkopati svaki napor da se smanje cene”, navodi ona i upozorava da je zlonamerna dizanja cena, na koja Haris misli, teško definisati i identifikovati u praksi.
Washington post kritikuje davanje političke municije republikancima
Kolumnistkinja Washington posta, lista veoma bliskom demokratama, Ketrin Rampel, slaže se da je fenomen “price gouging-a” teško dokazati i da ga prepoznajemo tek kada ga vidimo, kao što je slučaj sa pornografijom.
Ona je više zabrinuta zbog političkih posledica najave Haris i u svom zaključku predlaže da nije pametno predlagati kontrolu cena kada vas protivnici otpužuju da ste komunista.
Kao moguće poreklo ovog plana Rampel identifikuje predlog zakona demokratske senatorke iz Masačusetsa Elizabet Voren, koji je Haris podržala 2020. Ideja je bila da se zabrani svako nerpimereno povećanje cena tokom “atipičnih poremećaja” tržišta. Ovaj zakon bi, da je usvojen dao ogormnu moć Federalnoj komisiji za trgovinu jer ništa nije jasno definisano, i to u svim sektorima, a ne samo prehrambenoj industriji, upozorava kolumnistkinja WP-a i kaže da je “teško preterati” kada se priča koliko je loša ova politika.
Ona takođe podseća da postoje jako dobri razlozi zašto su mnogo uži i jasnije definisani zakoni o dizanju cena na državnom nivou jako retko sprovođeni jer dovode do nestašica i nastanka sivog tržišta.
Haris je već prozivana zbog velikih zaokreta u stavovima, ali ni Tramp nije nevin
Još i pre najnovije kontraverze, kamapnju Haris su kritikovali da menja stavove na osnovu toga šta je popularno među biračima do te mere da se njenim izjavama iz prošlosti mogu kritikovati sadašnje.
Associated press objavio je neke od najupečatljivijih slučajeva, što ide u prilog onima koji Haris smatraju političkom “tabula razom”, to jest političarkom koja nema svoje stavove, već ih prilagođava potrebama raznih interesa.
Na primer, kao javna tužietljka države Kalifornije, Haris je uspešno zastupala smrtnu kaznu na sudu, uprkos prethodnom “krstaškom ratu” protiv najteže kazne.
Kao novopečena senatorka, predložila je da se pritvorenicima ukine kaucija u gotovini, što je još jedan “preokret”. Naime, ona je svojevremeno ukorila sudije u San Francisku što su činili krivična dela “jeftinijim” tako što nisu prikupljali dovoljno nova od kaucija.
Sada kao potpredsednica i demokratska kandidatkinja, kampanja Kamale Haris insistira na tome da ne želi da zabrani fraking (proces vađenja nafte i gasa), iako se upravo za to zalagala pre samo nekoliko godina, kada je prvi put krenula u kampanju za Belu kuću.
AP navodi da političari često donekle “kalibrišu” svoje pozicije, ali da Haris nije nimalo oklevala da predlaže kontradiktorne stvari dok se pela na političkoj lestvici.
Ni Tramp nije nevin kada su dramatične promene mišljenja u pitanju, a kao najupadljiviji primer AP navodi abortus. Naime, on se 1999. dok je bio “samo” milijarder i njujorški biznismen, zalagao za pravo žena da same donesu odluku o prekidu trudnoće, ali je tokom predsedničke kampanje 2016. govorio kako bi žene koje se odluče za abortus trebalo da budu “kažnjene na neki način”.
