Heljda se svrstava u žitarice jer ima rižino zrno i način korištenja, a po morfološkim i fiziološkim svojstvima se bitno razlikuje od drugih žitarica. Belančevine heljde su kvalitetnije od drugih žitarica, sadrži vitamine B1 i B2, a medonosna je kultura.
Stabljika visine od 30 – 150 cm, rebrasta, razgranata, kad sazri crvena, listovi su srcoliki.Plod je oraščić.
Zrna heljde su smeđe boje i nepravilnog oblika. Heljda može da se koristi u vidu brašna, od kojeg se uglavnom prave hlebovi i kore za pite i rezanci. Od oljuštene heljde se priprema izvrsna jutarnja kaša, koja je omiljeno jelo u severnim zemljama.
Zrna heljde su bogata proteinima (sadrže sve esencijalne aminokiseline), polifenolima i mineralima. Sadrži svih 9 esencijalnih aminokiselina, a posebno je bogata lizinom, kojeg u ostalim žitaricama ima veoma malo.
Heljda sadrži vitamine grupe B (B1, B2 i B6), kalcijum, bakar, magnezijum, mangan, kalijum selen i cink. Zrna heljde su veoma bogata antioksidansima i flavonoidima, što heljdu čini funkcionalnom hranom. Od antioksidanasa sadrži glutation, polifenole uključujući katehine, rutin i kvercetin. Oba ova sastojka povoljno deluju na organe za disanje i kapilare.
Pošto ne sadrži gluten, heljda je pogodna za ishranu osoba koje izbegavaju gluten.
Čaj od lišća i cvetova heljde sadrži bioflavonoide koji poboljšavaju perifernu cirkulaciju, doprinose elastičnosti krvnih sudova i arterija, smanjuju krtost kapilara i smanjuju rizik od ateroskleroze i hipertenzije.
Kada se koristi u obliku praška za pranje zuba, heljdino brašno doprinosi smanjenju krvarenja desni i ublažavanju paradontoze.
Piše: Vanja
