Iako je mnogo ređa kod dece, hipertenzija je danas aktuelan problem i u ovom uzrastu. Broj mališana koji boluju od hipertenzije je značajno veći u odnosu na podatke od pre dvadeset godina, što je jasan pokazatelj potrebe da se ovaj problem približi mamama i tatama.
Povišen pritisak je veliki medicinski, ali i socijalni problem, jer ako neko ima hipertenziju u mladosti, a ne leči je, postoje brojne i veoma opasne komplikacije koje nastupaju već u zrelim godinama života – u vreme pune kreativne i radne sposobnosti.
*Koji je put do dijagnoze?
Iako na prvi pogled izgleda jednostavan, put do dijagnoze arterijske hipertenzije nije uvek lak. Za razliku od odraslih, gde su maksimalne „normalne” vrednosti dobro definisane, kod dece nije tako. Uzrast, telesna masa i visina su glavni faktori koji definišu gornje granice normalnog pritiska kod mališana. Pedijatri imaju odgovarajuće tabele za svaki uzrast, koje podrazumevaju i težinu i visinu. Zato mame i tate NE TREBA da pamte te vrednosti – to je posao lekara, koji će ih, ako je potrebno, informisati o tome.
Na sistematskim pregledima bi mališanima trebalo OBAVEZNO meriti i arterijski pritisak. U medicinski razvijenim zemljama se to primenjuje još u predškolskom uzrastu! Ako se prilikom pregleda u ambulanti otkrije da dete ima povišen arterijski pritisak, postoje dve mogućnosti:
– Neka deca imaju značajno veće vrednosti krvnog pritiska od dozvoljenih. Njihov gornji i donji pritisak je skoro uvek veoma visok, pa tu nema dileme -jasno je da se radi o arterijskoj hipertenziji. Ova „varijanta” je jasna, ali je relativno retka (što je dobro).
– Mnogo veći broj dece ima blago povišene vrednosti krvnog pritiska u pedijatrijakoj ambulanti. Ove vrednosti se „vrte” oko gornje granice, i tada lekaru nije lako da postavi definitivnu dijagnozu. U takvim slučajevima se obično savetuje merenje pritiska kod kuće, gde se obično dobijaju realnije vrednosti, jer je dete opuštenije. Pritisak se meri 10 do 14 dana, obično ujutro i uveče, pa se zapisane vrednosti prezentuju pedijatru. Ako NEMA povišenog pritiska, onda je sve u redu, a ako se otkriju visoke vrednosti, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Ova „fora” sa kućnim merenjem je korisna jer može poštedeti dete (koje zapravo nema hipertenziju) nepotrebnih dijagnostičkih procedura. Takvi mališani obično imaju tzv. „hipertenziju belog mantila” – zbog straha od lekara imaju blago povišene vrednosti krvnog pritiska kojih nema u kućnim uslovima.
*Koji su uzroci hipertenzije kod dece?
Kod većine odraslih pacijenata (preko 90%) koji pate od hipertenzije NE MOŽE se, i pored detaljne dijagnostičke obrade, otkriti uzrok povišenog pritiska. Tada je nasledni faktor na prvom mestu na optuženičkoj klupi, a takva hipertenzija se naziva idiopatska (u prevodu – hipertentija bez jasnog uzroka). Naravno, postoje brojne pretpostavke, ali one ipak spadaju u usko stručni problem.
Kod dece je situacija obrnuta – BOLEST je kod većine njih uzrok hipertenzije!
Srce: Iako svi odmah pomisle na srce, ono nije najčešći organ koji utiče na krvni pritisak. Postoji jedna srčana mana koja izaziva hipertenziju (suženje – koarktacija aorte), kao i još neke bolesti srca koje su ipak retko uzrok ovog povišenja. Već na osnovu pregleda i EKG-a moguće je videti da li je srce „glavni osumnjičeni” uzrok problema sa krvnim pritiskom.
Bolesti bubrega i mokraćnih puteva: One neprikosnoveno drže prvo mesto na listi uzroka hipertenzije. Kod male dece se obično radi o anomalijama mokraćnih puteva koje oštećuju bubreg, koji potom stvara supstance koje utiču na povišen arterijski pritisak. Postoje i oboljenja bubrežnog tkiva koje mogu biti uzrok hipertenzije. Zato je kod mališana koji imaju hipertenziju (a nemaju suženje – koarktaciju aorte) potreban pregled nefrologa (specijaliste za bolesti bubrega) koji će isplanirati potrebne dijagnostičke procedure, sa ciljem da se utvrdi uzrok povišenog pritiska.
Bolesti žlezda: Značajno ređi uzrok hipertenzije kod dece su bolesti ŽLEZDA koje stvaraju hormone (endokrinološke bolesti), a ona obično imaju i druge znake “hormonskih poremećaja” koje pedijatar može da prepozna.
Genetska sklonost: Ako se i pored ispitivanja ne otkrije uzrok, onda kažemo da se radi o idiopatskoj hipertenziji. Ona je verovatnija kod starije dece i adolescenata, a tada se obično otkrije da je i neko od članova porodice u mladosti imao povišen pritisak, pa je jasno da se radi o genetskoj sklonosti.
Gojaznost: Gojaznost je često praćena povišenim arterijskim pritiskom, iako nema drugih razloga (koje smo naveli) koji mogu da uzrokuju hipertenziju. To je ozbiljan poremećaj koji uključuje druge brojne probleme, od kojih je hipertenzija često jedan od najvećih. Sa regulacijom težine obično se normalizuju i vrednosti arterijskog pritiska.
Da bi se otkrio uzrok hipertenzije, često je potrebno uraditi puno pregleda i dijagnostičkih procedura. Nekada je potrebno i nekoliko nedelja da bi se sve obavilo. Zato je potrebno strpljenje i roditelja i deteta, a „dirigentsku palicu” treba prepustiti pedijatru koji će isplanirati redosled ispitivanja.
*Koje tegobe dete može da ima?
Kada dete ima laku i umerenu hipertenziju obično NEMA TEGOBA.
Glavobolja: Ako se radi o vrednostima krvnog pritiska koje značajno prelaze gornju granicu može se žaliti na glavobolju, koja se obično lokalizuje u potiljačnom regionu. Glavolje su povremene, a bilo bi dobro da se tada izmeri pritisak. Ako je tada povišen, dijagnoza je potvrđena.
Krvarenje iz nosa: Neka deca krvare iz nosa, i to se poklapa sa skokovima pritiska. Naravno, ne znači da svako dete kome se to dešava ima hipertenziju – većina mališana sa ovim problemom NEMA povišen pritisak. Ali, ako se dete žali i na potiljačne glavobolje i krvari iz nosa, treba uzmeriti arterijski pritisak.
Ostali poremećaji: Retko se dešava da dete ima drhtavicu, poremećaje vida i svesti praćene izrazitom promenom ponašanja. Tada se radi o naglom skoku pritiska, pa se organizam nije „privikao” na visoke vrednosti tenzije, što se stručno naziva hipertenzivna kriza. Ona je retka, ali veoma opasna, pa se dete mora odmah odvesti kod pedijatra.
*Koje su komplikacije?
Hipertenzija je podmukla bolest koja godinama ne mora da izaziva tegobe. Ali, ako se ne otkrije na vreme, dolazi do promena na krvnim sudovima. Naime, krvni sud se brani od visokog pritiska tako što „zadebljava”. Vremenom se ono pretvara u suženje kroz koje krv mukotrpno prolazi, pa delovi tela „pate” jer im ne stiže dovoljna količina krvi. To je osnovni problem koji posle nekoliko decenija (nekada i ranije) može dovesti do infarkta, „moždanog udara”, ali i problema sa vidom i funkcijom drugih važnih organa.
Zato je kod dece izuzetno važno rano postavljanje dijagnoze i lečenje, kako bi se komplikacije izbegle.
Kod njih se retko dešava da pritisak naglo skoči i izazove već pomenutu hipertenzivnu krizu koja može imati veoma teške posledice.
*Kako se leči povišen pritisak kod dece?
Povišen pritisak kod dece se leči po principu otklanjanja uzroka, uz kontrolu vrednosti pritiska u dozvoljenim granicama.
– Lečenje uzroka povišenog pritiska
Kada se otkrije uzrok hipertenzije, a to je obično oboljenje bubrega, potrebna je odgovarajuća terapija. Ako se radi o anomaliji mokraćnih puteva, konsultuje se dečji hirurg – urolog koji, zajedno sa nefrologom, donosi odluku o eventualnoj hirurškoj intervenciji koja otklanja uzrok povišenog pritiska. Kada je bolesno bubrežno tkivo, nefrolog određuje odgovarajuću terapiju.
Ako se nađe urođena srčana mana (suženje – koarktacija) aorte, onda se na kardiološko – kardiohirurškom konzilijumu donosi odluka o hirurškom ili nehirurškom lečenju mane, čime se uzrok hipertenzije otklanja.
Slično je i sa endokrinološkim poremećajima jer kada se oni otklone, obično se izleči i hipertenzija.
– Kontrola arterijskog pritiska
Često se dešava da je, i pored jasnog uzroka hipertenzije, neophodno smanjiti povišeni pritisak. Snižavanje pritiska se sprovodi nefarmakološkom merama (odgovarajući režim ishrane i fizičke aktivnosti) i/ili lekovima (antihipertenzivna medikamentozna terapija).
Bez obzira na uzrok hipertenzije, izuzetno je značajno uspotaviti pravilnu ishranu deteta. Pre svega je potrebno smanjiti unos soli – izbegavati presoljavanje hrane, ali i suhomesnatih prerađevina, koje ih takođe sadrže. Mnogo soli u ishrani dovodi do povećane potrebe za tečnošću, što nije dobro za dete koje ima povišen krvni pritisak. Treba izbegavati masnu, ali i pikantnu hranu. Takođe, preporučuje se ishrana bogata voćem i povrćem. Ako je dete gojazno, obavezno treba konsultovati nutricionistu koji će isplanirati odgovarajuću dijetu.
Pored adekvatne ishrane izuzetno je važna i dobro isplanirana fizička aktivnost. Bar tri puta nedeljno po sat vremena aerobne aktivnosti (trčkaranje, brzi hod, aerobik) je veoma zdravo za srce i krvne sudove. Sve ovo se mora organizovati uz preporuke i kontrolu pedijatra, koji će dati preciznije smernice za dalji tretman.
Terapiju lekovima obavezno određuje subspecijalista koji se bavi hipertenzijom kod dece – najčešće nefrolog ili kardiolog. Dužina njenog trajanja zavisi od vrste oboljenja, ali i od ponašanja deteta tokom lečenja. Zato je neophodno njegovo redovno praćenje, kao i svakodnevno merenje arterijskog pritiska, dok se vrednosti ne vrate u granice normale.
Veruje se da je broj dece sa povišenim arterijskim pritskom realno veći od dostupnih podataka jer se i dalje merenje pritiska ne sprovodi redovno kod svih mališana koji prolaze sistematske preglede. Ipak, kada se hipertenzija blagovremeno otkrije, moguće je pomoći detetu i izlečiti ga. Postoje suštinske razlike u hipertenziji kod dece i odraslih, pa je i lečenje različito. Za razliku od starijih gde je antihipertenzivna terapija doživotna, kod velikog broja dece je moguće otkriti i otkloniti uzrok povišenog pritiska, pa i terapija traje kraće.
Nije potrebno da budu povišena „oba pritiska” – i gornji i donji. Smatra se da neko ima povišen krvni pritisak i ako samo jedna od ovih vrednosti prelazi dozvoljenu granicu.
Veruje se da je broj dece sa povišenim arterijskim pritskom realno veći od dostupnih podataka jer se i dalje merenje pritiska ne sprovodi redovno kod svih mališana koji prolaze sistematske preglede.
Hipertenzija – šta je to
Srce ispumpava krv u dva velika krvna suda koja izlaze iz njega. Iz desne polovine srca (iz desne komore), krv kroz plućnu arteriju odlazi u pluća gde se vrši razmena gasova (izbacuje se ugljen-dioksid iz krvi, a krv se „natapa” kiseonikom iz udahnutog vazduha). Iz leve polovine srca (leva komora) krv odlazi u aortu, a iz aorte preko arterija, arteriola i kapilara u sve delove tela. A da bi krv iz srca stigla u svaki kutak organizma, potrebna je sila koja će da je gura – krvni pritisak.
Srce je pokretač toka krvi kroz telo, ali krvni pritisak ne zavisi jedino od snage srčanog mišića, već i od promera krvnih sudova koji krv primaju i „transportuju”. Ne bi ulazili u veoma složenu regulaciju krvnog pritiska, ali je dovoljno znati da je za normalan krvni pritisak potrebna dobra srčana funckija i zdravi krvni sudovi.
Gornji i donji pritisak
Krvni pritisak koji se meri standardnim aparatima je zapravo pritisak krvi na zid krvnog suda (arterije), koji je njegov „sprovodnik” ka svim tkivima dečjeg tela.
Postoji „gornji” (pravilnije je reći sistolni) i „donji” (ili dijastolni pritisak) koji se relativno lako mere aparatima za merenje pritiska.
Merenje arterijskog pritiska kod dece
Kao i kod odraslih, najjednostavniji način merenja arterijskog pritiska je pomoću manometra sa manžetnom. Manžetna se stavi oko nadlaktice, ruka se drži u nivou srca, pa se odgovarajućom „pumpicom” naduva preko gornje granice očekivanog pritiska. Zatim se postepeno „izduvava”, a slušalicama, ili automatski, se lako odredi vrednost gornjeg i donjeg arterijskog pritiska. Dete obično sedi, ali može i da leži.
Važno je da detetu prvi put pritisak izmeri pedijatar zato što su ona različite visine, pa su im i nadlaktice različite dužine. Manžetna treba da pokriva dve trećine nadlaktice (ako je veća onda su vrednosti pritiska lažno niže, i obrnuto). Dete treba da je opušteno, jer ako je uzbuđeno i uplašeno onda je pritisak obično povišen, tj. njegova vrednost nije realna. Kada lekar objasni roditeljima „tehnologiju” merenja arterijskog pritiska, kasnije mogu to i sami da rade kod kuće.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
