Histeroskopija predstavlja zlatni standard u ginekologiji da se utvrdi postojanje nekog problema u materici i kao takva je već neko vreme veoma prisutna u ovoj grani medicine.
Šta je i zašto se obavlja
Histeroskopija je intervencija koja se obavlja pomoću histeroskopa, a sprovodi se kako bi se utvrdio uzrok svakog oblika neuobičajenih krvarenja unutar materice. U pitanju je optički instrument koji se preko vagine, kroz grlić, postavlja u samu unutrašnjost materice. On je povezan sa monitorom tako da se zapravo njime u potpunosti sagledava i snima unutrašnjost materice, a slika se direktno prenosi na monitor. Savremeni histeroskopi su veoma mali i precizni tako da mogu uočiti i nasitnije promene na materici i samom početku jajovoda.
Jedan od najčešćih razloga za odlazak na histeroskopiju jeste obimno, neredovno i dugotrajno krvarenje iz materice, ali takođe i oskudnost ili njegovo izostajanje ( naravno uz prethodno isključivanje graviditeta). Krvarenje između ciklusa se takođe smatra pokazateljem potencijalnog ozbiljnog problema.
Veoma česta primena histeroskopije je i u dijagnostici , tj lečenju steriliteta.
Tako, histeroskopija se primenjuje ne samo u dijagnostičke svrhe , već i terapijske:
Za uklanjanje ožiljaka nastalih zbog infekcije ili neke prethodne intervencije
Za dijagnostifikovanje I otklanjanja razloga pobačaja koji su se nekoliko puta ponovili
Za lociranje i uklanjanje intrauterinih sredstava za kontracepciju
Za sterilizaciju
Za uklanjanje polipa i submukoznih mioma
Za otklanjanja pregrada u materici i sl.
Kako se obavlja
Histeroskopija se može raditi u lokalnoj ili opštoj anesteziji kako bi se izbegao bol. Može se obaviti u državnoj bolnici ili privatnoj ordinaciji, a ne obavlja se za vreme ciklusa već pre ili posle menstrualnog krvarenja. Najbolje je obavljati je nedelju dana nakon menstruacije. Nekada se čak pribegava davanju hormonske kontracepcije zbog što realnije slike.
Kako bi se procedura olakšala, lekar ( po postavljanju vaginalnih ekartera) može, ukoliko ima potrebe za tim, na samom početku intervencije da proširi (dilatira) grlić materice. Potom se kroz histeroskop, koji se s lakoćom postavlja u šupljinu materice, ubacuje fiziološki rastvor kako bi bilo moguće izvršiti detaljan pregled. Ukoliko je potrebno izvršiti i intervenciju, kroz histeroskop lekar dodaje i neophodne instrumente za ovu proceduru.
Rizici
Histeroskopija se smatra veoma sigurnom i pouzdanom procedurom. Međutim, kao i kod svake intervencije, neki rizici postoje. Tokom procedure može doći do povrede grlića ili same materice što može dovesti do pratećih komplikacija. Može se desiti i da dođe do komplikacija zbog anestezije. Naravno, prisutan je i rizik od infekcije.
Oporavak
Ukoliko je procedura obavljena u totalnoj anesteziji, potrebno je da pacijentkinja ostane u ordinaciji ili bolnici nekoliko sati nakon završetka dok u potpunosti ne prođe dejstvo anestezije. Ako je histeroskopija obavljena u lokalnoj anesteziji, pacijentkinja može otići kući ubrzo nakon završetka intervencije.
U narednih nekoliko dana može doći do blagog vaginalnog krvarenja kao i pojave grčeva nalik menstrualnim. Glavobolja i blaga mučnina takođe mogu biti prisutne . Ukoliko ima potrebe, lekar vam može prepisati neke lekove protiv bolova.
Ali ako se jave temperatura, jaki bolovi u stomaku i obimno vaginalno krvarenje, važno je da se odmah javite lekaru kako bi utvrdio razlog ovakve reakcije organizma.
Benefiti
Histeroskopija je pre svega neinvazivna i sigurna metoda. Pored ovoga, ostale prednosti su:
1. Kraći boravak u bolnici
2. Brz oporavak
3. Nema potrebe za lekovima protiv bolova
4. Izbegava se otvorena operacija
5. Dobra dijagnostika i terapija
Preuzeto: zdrava i fit
