Može li bavljenje hobijem pomoći školarcima da ostvare dobre rezultate i da napreduju?
Roditelji i učitelji godinama nastoje da pomognu đacima da budu uspešniji. Rešenje misterije kako da se kod školaraca podstakne interesovanje za učenje i negovanje osobina koje će doprineti budućim uspesima može biti nadohvat ruke. I može stati u jednu reč – hobiji!
Đacima ponekad treba pomoć da pronađu motivaciju za učenje. Unutrašnja motivacija je ona koja pojedincu dolazi iznutra. Ona podstiče na aktivnosti u kojima uživamo, za razliku od spoljne motivacije (npr. ocene ili plata). Hobiji mogu da pomognu u tome da decu na učenje pokreće unutrašnja motivacija i da učenje postane nešto što im pričinjava zadovoljstvo.
Istraživanja su pokazala da đaci sa razbijenim hobijim pokazuju bolje rezultate u školi i mnogo su aktivniji tokom časa.
Sledi osvrt na osnovne prednosti bavljenja hobijem.
MOJE vreme
Vreme koje izdvajamo za svoj hobi je vreme kada se udaljavamo od užurbanog i zahtevnog okruženja, bez obzira da li je to škola ili posao. To nam daje priliku da se odmorimo, oslobodimo i da ne mislimo o rokovima. Čak i onda kada imamo posao koji volimo, malo mog vremena je poželjno, a to je upravo ono što hobiji pružaju.
Kreativnost, veštine i talent 
Hobiji nude različite prilike da se bude kreativan, da se razviju nove veštine ili da se otkrije skriveni talenat. To doprinosi tome da se pojedinac oseća zadovoljno, da bude ponosan na svoja dostignuća i daje mu osećaj vrednosti.
Današnji obrazovni sistemi ne ostavljaju mnogo prostora za kreativnost, a još krući postaju kada kreativnost treba oceniti. Dobra stvar je da bavljenje hobijem ne zahteva ocenjivanje. Cilj hobija nije da se postigne određeni nivo spretnosti za neku aktivnost i da se položi test, već da se uživa. Sa hobijem savladavanje veština, izgradnja talenta ili ispoljavanje kreativnosti dolaze spontano i pomažu đacima da uživaju u učenju.
Druženje
Hobiji pomažu ljudima da stupe u kontakt s osobama istih interesovanja. Kada se organizuje neki događaj posvećen određenom hobiju, to je odlična prilika za druženje i razmenu interesovanja. Isti princip se prenosi i na onlajn okruženje, pa tako grupe posvećene određenoj tematici, tj. hobiju, okupljaju ljude iz različitih delova sveta.
Socijalna interakcija održava moždanu vitalnost, a kako bavljenje hobijem podrazumeva i druženje, to se onda može smatrati dodatnom dugoročnom koristi koju hobiji pružaju.
Korist po mentalno zdravlje
Održavanje mozga aktivnim pomaže da se eliminiše ili uspori pojava Alchajmerove bolesti jer moždana aktivnost doprinosi očuvanju moždanih ćelija. To nije nešto o čemu svakodnevno razmišljamo, ali hobiji su nam u tom pogledu od velike koristi. Dakle, bavljenje hobijem u školskom uzrastu pruža prednost i ima pozitivan efekat dugoročno posmatrano.
Neke od stvari koje školarcima mogu pokrenuti mentalnu aktivnost su:
- prihvatanje koncepta celoživotnog učenja – biti znatiželjan i uključen,
- čitanje, pisanje, rešavanje ukrštenica ili različitih slagalica,
- posećivanje predstava,
- pohađanje nekog od kurseva koje organizuje lokalna zajednica,
- igranje igrice,
- baštovanstvo,
- igre memorije.
Vannastavne aktivnosti nude priliku da se očuva ljubav prema učenju i da se usvoje veštine potrebne za samostalno učenje. Hobiji đacima omogućavaju da prebrode svoj neuspeh tako što će postaviti sebi ciljeve čije ostvarivanje istovremeno pruža ličnu motivaciju i podstrek za akademske uspehe.
Mnoga deca mogu samostalno da odaberu dopunsku aktivnost, ali ipak, treba im pružiti podršku i postarati se da odaberu nešto što će im zaista biti od koristi. Njima je potreban vodič, a biti dobar vodič znači da ste sposobni da nađete revnotežu i budete nešto između previše zaštitnički orjentisanog roditelja/nastavnika i odsutnog roditelja/nastavnika.
Preuzeto i foto: http://edukacija.rs
