Hodanje je veoma zdravo jer utiče na fizičko I psihičko zdravlje organizma.
Pre su ljudi puno više vremena provodili u hodu, delom jer su bili prinuđeni na više kretanja, ako ništa bar zbog portage za hranom. Ljudi ranije odmarali samo za vreme sna. Sada je način života mnogo drugačiji u odnosu na pre. Mi sada živimo u vremenu gde najveći deo posla obavljamo dok sedimo, I sve nam je mnogo više dostupno bez fizičkog napora.
Ono što bismo trebali da znamo jeste da je hodanje najbezbedniji put do zdravlja tela, duha I dobre kondicije. Smatra se da hodanje produžava život. Za vreme hodanja razmenjuju se materije, relaksira se I pored osećaja laganog umora, vraća se deo izgubljene fizičke snage. Samim tim dobijamo zdraviji san.
Ukoliko se redovno šetamo, mi ćemo poboljšati rad srca I krvotoka, sagorećemo višak unete hrane I smanjićemo mogućnost od oboljenja savremenih bolesti. Pored toga šetnja jača kosti.
Hodanje se posebno preporučuje gojaznim osobama jer na taj način sagorevaju masti, smanjuju nivo holesterola u krvi, I izbacuju štetne materije iz organizma. Mi dok hodamo delujemo pozitivno I na naš duh. Na taj način otklanjamo stres, osećamo se prijatnije, smanjujemo depresiju, pomažemo nervnom sistemu da se smiri I obezbeđujemo mirniji san.
Najidealnije bi bilo da se šeta u prirodi, pored vode. Zelenilo, čist vazduh I zvuci prirode imaju umirujući efekat na nervni sistem. A to nije ni čudno jer je prvobitno čovekovo okruženje priroda.
Svako od nas bi trebalo da u setnji provede bar sat vremena dnevno. Posebno je korisna šetnja u večernjim satima. Šetnja se preporučuje svima, godine nisu bitne.
Piše: Mirjana Đerić
