Verovatno ste svašta čuli o navodnim efektima holesterola. Nekoliko savremenih istraživanja ukazuje da holesterol nije naš neprijatelj, kao što su nas naveli da verujemo. To tvrdi i ugledni stručnjak dr Ron Rozdejl, autoritet u oblasti ishrane i medicine metabolizma.
Dr Rozdejl je osnivač Rozdejl medicinskog centra, zatim Karolina Centra za mataboličku medicinu i suosnivač Centra za metaboličku medicinu (Boulder, Kolorado). U onlajn časopisu PreventDisease.com, ovaj ugledni lekar je napisao da uprkos raširenom verovanju da je holesterol glavni krivac koji stoji u osnovi srčanih bolesti, “čak ni desetine proučavanja nisu uspele da dokažu da holesterol izaziva kardiovaskularna oboljenja”.
Ovaj stručnjak tvrdi da je holesterol od suštinske važnosti za život i da nastojanja da snizimo nivo holesterola čak mogu da budu štetna, pogotovo kako starimo. On dovodi u pitanje i priču o “dobrom” i “lošem” holesterolu.
“Holesterol je neophodan za sintezu hormona. Bez njega ne bismo mogli da proizvodimo estrogen, progesteron ni tostesteron. On je od suštinske važnosti za funkcionisanje nervnih sinapsi, a obezbeđuje strukturalnu celovitost ćelijskih membrana”, piše ovaj lekar.
Pored toga, dodaje dr Rozdejl, holesterol se koristi u koži da se spreči isparavanje vode i čini našu kožu “otpornom” na vodu. On takođe piše da je holesterol suštinski važan za sintezu D vitamina i žuči, pomoću koje telo vari masti! Jetra proizvodi 90% holesterola u nešem telu, a oko 10% dolazi iz ishrane. Ukoliko unosimo suviše holesterola putem hrane, jetra smanjuje proizvodnju.
Neophodan za život
Holesterol je mast koja se prirodno javlja, što znači da spada u masti koje su neophodne da se grade i održavaju ćelijske membrane svih telesnih tkiva. Samo to nam već govori da nam je holesterol neophodan za život. Većina holesterola koji se nalazi u našim telima u stvari se prirodno proizvodi u našim ćelijama.
Neki vitalni organi i strukture posebno traže holesterol da bi ispravno funkcionisali: a to su mozak, kičmena moždina i jetra. I nijedan od ovih organa, dodaje Rozdejl, neće raditi dobro ako se nivoi holesterola suviše snize: “U stvari, holesterol igra suštinsku ulogu u razvoju i održavanju zdravim ćelijskih membrana. On je kritično važan faktor u sintezi steroidnih hormona koji su ključni faktor našeg prirodnog fizičkog razvoja.”
Industrija hrane kriva za dezinformacije?
Rozdejl okrivljuje u velikoj meri za ono što on naziva “kvazinaukom” prehrambenu industriju, koja je stvorila mit o dobrom i lošem holesterolu.
“U stvari, to je potpuno netačno. Sam holesterol, bilo da ga prenosi LDL (lipoprotein male gustine) ili HDL (lipoprotein velike gustine) je potpuno isti. Holesterol je jednostavno neophodni sastojak koji mora da se redovno transportuje po celom telu radi efikasnog zdravog razvoja, održavanja i funkcionisanja naših ćelija. Razlika je u prenosiocima (lipoproteinima HDL i LDL) a obe vrste su neophodne da bi transportni sistem u ljudskom telu efikasno funkcionisao.”
Ali, mogu da se pojave problemi kada su LDL čestice istovremeno male i kada njihova transportna sposobnost premašuje transportni potencijal dostupnog HDL. To može da dovede do toga da se više holesterola “isporučuje” po telu, a nema dovoljno transportnih resursa da se višak vrati u jetru.
Ipak, na kraju, holesterol nije bauk. Činjenica je da je holesterol važna i suštinska supstanca koja nam je potrebna za zdravlje na ćelijskom nivou, ističe dr Rozdejl. Najverovatnije je da neravnoteže u našem sistemu transporta holesterola potiču od dugoročnih loših navika u ishrani i manjka fizičkog vežbanja.
Preuzeto: Zdravahrana.com
