Svima nam je poznato da blagostanje organizma zavisi od fizičkih aktivnosti kojima se bavimo. Svaku fizičku aktivnost bi trebalo da prati odgovarajuća ishrana. Danas često čujemo pitanja tipa šta je dobro da se jede pre i posle fizičke aktivnosti. Najvažnije je da telo hidriramo pre samog treninga, iako ne osećamo žeđ i potrebu za tečnošću, jer u momemtu kada osetimo žeđ, već smo dehidrirali. Odnosno, preporučuje se da se tečnost uzima i pre i posle treninga, ali i tokom produženih treninga (maraton). Uzimanje tečnosti tokom laganih treninga je beskorisno.
Instruktori ili treneri često daju savete o pravilnoj ishrani, ali takva ishrana može se odnositi na povećanje mišićne mase, a to automatski znači i dodatno unošenje proteina. Postoji mogućnost da na taj način dođe do oštećenja veoma osetljivih organa kao što su bubrezi i jetra. Malo ljudi zna da varenje proteinske i masne hrane traje duze od varenja ugljenih hidrata, a tokom treninga nam je potrebna energija koju obezbeđuju ugljeni hidrati.
Preopručuje se jelo dva sata pre treninga. Jelo bi trebalo da sadrži složene ugljene hidrate (integralni hleb, pirinač, testenina…naravno sve umereno).
Hranu posle treninga bi trebalo odložiti bar sat vremena nakon treninga pogotovo ako je trening bio intenzivan. Tokom prvih par sati od treninga šećer u mišićima i jetri se najbolje razlaže. Pošto se treninzi uglavnom obavljaju uveče, večera treba da sadrži uglavnom povrće i manje ugljenih hidrata. Vazno je da se ne preteruje sa proteinima životinjskog porekla već da večera sadrži mahunasto povrće.
Piše: Mirjana Đerić
