Naše zdravlje, naši uspesi, raspoloženje i izgled velikim delom zavise od ishrane. Između hrane i zdravlja čoveka postoji velika veza. Uz stan, odeću i razonodu ishrana čini osnovnu ljudsku potrebu. Dnevna potreba hrane zavisi od čovekovog uzrasta, težine, stanja i klime. Da postoji uska veza između zdravlja i ishrane, dokazuje celi niz bolesti uzrokovanih ili manjkavom ili nepravilnom ishranom, bilo da je nedovoljna ili preobilna, bilo da u ishrani dolazi do manjkanja nekih osnovnih hranjivih stvari ( belančevine, vitamini, mineralne soli). Pored toga, hranom možemo uneti u naše telo uzročnike raznih zaraznih bolesti , a i otrovna hemijska sredstva ili biljne i životinjske otrove.
Pravilna ishrana ima veliko značenje i u lečenju bolesnog čoveka. Važno je da se upoznamo sa osnovama pravilne ishrane jer ćemo pridržavajući se tih pravila u svakodnevnom životu biti zdraviji i snažniji, a time i sposobniji za rad i stvaranje.
Ljudsko telo možemo uporediti sa mašinom. Da bi naša mašina mogla da radi, ona mora trošiti odgovarajuće gorivo, u ovom slučaju hranu. Poznato je da čovek raste do otprilike 25. godine , pa telo traži osim goriva i građu za rast i razvoj, a i nakon rasta i razvoja telu treba obezbediti kvalitetnu hranu.
Energije: Jedinica za merenje energije topline naziva se kalorijom. Jedna kalorija je količina topline koja je potrebna da se gram hemijski čiste vode zagreje na temperaturi od 14,5 c na 15,5 c. Kaloričnu vrednost hrane izražavamo brojem kalorija koje se oslobode pri izgaranju jednog grama hranjive stvari u našem telu. Da dobijemo ukupnu kaloričnu vrednost hrane, moramo znati koliko kalorija ima svaka namirnica. Zbog svih kalorija u namirnicama koje se nalaze u nekom jelu zovemo kaloričnom vrednosti tog jela.
Pri procenjivanju energetske vrednosti hrane uzimamo u obzir takozvane fiziološke faktore koji su po Atwoteru sledeće: 1g čiste belančevine daje 4,1 kalorije; 1g čiste masti daje 9,3 kalorije; 1g čistih ugnjenihidrata daje 4,1 kalorije.
Ljudsko telo troši energiju čak i kada miruje. Troši energiju na rad srca, krvotoka, bubrega, pluća, i vršenje drugih važnih životnih funkcija. Količina energije koja se troši na ove svrhe zove se bazalni metabolizam. Količina energije koja se troši na bazalni metabolizam zavisi od raznih faktora (pol, godine, veličini tela,aktivnostima štitne žlezde).
Povećan bazalni metabolizam zavisi od hrane koju primamo.
Piše: Mirjana Đerić
