Deca, kao i odrasli se svakodnevno sreću sa industijskom hranom, koja mami okusima. Prve žrtve ove industrije su deca i emotivno labilne osobe, koje višak svojih negativnih ili pozitivnih emocija zadovoljavaju na ovaj način. Sve veći broj gojazne dece, kao i gojaznih osoba se širi kao neka vrsta epidemije, tu spadaju i razne bolesti i naraučavanje zdrastvenog sistema dece. Ishrana nije jedini faktor, utiče i spoljašnje okruženje na stanje deteta.
Kako da deci u ovom moru primamljivih slaniša i slatkiša, obezbedimo neki drugi zdraviji izbor u ishrani? Ono osnovno od čega treba poći, je šta je to zdravija ishrana i kako to treba da izgleda. Kao što se preporučuje i u zvaničnim piramidama zdravije ishrane, dnevni meni bi trebao da se zasniva na oko 50% žitarica, 30% povrća i voća, 10% mahunarki, 10% orašastog voća i semenki (od bundeve i suncokreta recimo, zatim i lana i susama), hladno ceđenog ulja. Veoma je bitno da namirnice budu organske i integralne i da se što manje termički obrađuju, da budu prevashodno one koje rastu na našim prostorima i koje možemo sami da uzgajamo u našim baštama. U tom smislu što se više koristi sirovo samoniklo bilje, utoliko bolje.
Iako na sladoled generalno decu ne treba navikavati, jer hladna i zamrznuta hrana svakako ne prija želucu. Zdraviji sladoled se može praviti od: banana (ili neke druge osnovne guste povezujuće smese) i voća (malina, jabuke, kajsija itd), rogača, kakaoa i meda. Onda se to zamrzne i mogu se nabaviti i modle za sladolede sa štapićem. Na isti način se može praviti i zdravija čokolada, ali bez zamrzavanja.
Umesto kupovnih sokova, deci treba nuditi običnu vodu, ili čajeve, bez zaslađivanja, ili pak zasladiti medom ili malteksom. I praviti prirodne ceđene sokove.
Umesto bombona i generalno slatkiša treba im nuditi još i: voće, suvo voće, keks i kolače pravljene od integralnog i organskog brašna, sa medom i malteksom, najbolje u sopstvenoj izradi ili od proverenih proizvođača u prodavnicama zdravije ishrane.
Da bih deca jela prirodnu i zdravu hranu, moramo ih naučiti kontrolisali od samog rođenja. Takođe, od velikog značaja su i ustanove u kojima deca borave (vrtići, škole). Zato je potrebni uticati i na institucije, da šire i povećaju svest o zdravijoj ishrani i zdravlju dece.
Piše: Vanja
