Zima je na pragu, a hladni zimski dani zahtevaju više od tople garderobe. Da bismo lakše podneli hladnoću, podigli imunitet, izbegli grip i zimske prehlade, trebalo bi obratiti pažnju na ishranu, da se lakše adaptiramo na zimske uslove.
Ali danas kada police prodavnica imaju istu ponudu tokom cele godine, i kada zahvaljujući toj ponudi gotovo ne razaznajemo koje je godišnje doba, na mestu je pitanje – šta od svih tih namirnica odabrati?
Neki stari medicinski sistemi poput kineske tradicionalne medicine govore o energetskim svojstvima hrane, odnosno o usklađivanju ishrane sa prirodom i njenim ciklusima. To bi značilo da konzumiramo one namirnice koje nam sama priroda obezbeđuje u određeno doba godine. Ukoliko osluškujete svoj organizam i sami ćete primetiti da vam se tokom zime jede hrana koja sadrži veću količinu masti i proteina, za razliku od proleća i leta kada posežete za laganijim namirnicama.
U ovo doba godine više prija topla, kuvana hrana. Preporučuje se korenasto povrće poput šargarepe, cvekle, celera, krompira, batata, crnog i belog luka, rotkve, zatim mahunarke kao što su pasulj, leblebija, sočivo, orašasto voće – orasi, lešnici, bademi… Suvo voće je takođe dobar izbor u zimskom periodu. Kada je o žitaricama reč, idealna je heljda jer greje organizam. Kaša od heljde je tradicionalni doručak u hladnim zemljama kao što je Rusija.
Prilikom pripreme hrane dobro bi bilo da se koriste začini koji imaju svojstvo da greju. To se pre svega odnosi na ljute začine kao što su ljuta paprika, đumbir, biber, ren, beli i crni luk, ali i cimet i karanfilić. Začini ne samo da poboljšavaju ukus jela, već imaju i snažna antibakterijska svojstva, te će dobro doći kao prevencija od respiratornih infekcija. Posebno su korisni ljuti začini koji pospešuju izbacivanje sluzi koja se stvara tokom prehlada. Tople, fino začinjene čorbice pravi su izbor tokom zimskog perioda. Ne bi trebalo zaboraviti ni tople napitke poput čajeva. Zimi je svakako nezaobilazan čaj od đumbira. Podstiče cirkulaciju, greje, daje energiju a ima i snažna antiseptična svojstva. Zova i lipa su odlične za prehladu, kao i čaj od šipka, kao jedan od najboljih izvora vitamina C.
Kada je voće u pitanju, nekako po navici zimi posežemo za većom količinom južnog voća. Ipak, južno voće poput pomorandži, mandarina, banana ili kivija ima svojstvo da hladi organizam. Sva sirova hrana takođe hladi organizam. Zimi bi zato trebalo jesti namirnice koje će nas ugrejati a ne dodatno rashladiti.
Dobro bi bilo da se vratimo nekim tradicionalnim poslasticama poput pečene jabuke, pečene bundeve i kompota. Ukusno, jednostavno za pripremu, zdravo i jeftino. Neka vam nekoliko narednih recepata posluži kao inspiracija.
Zimski krambl
300g jabuka
200g bundeve
100g suvog grožđa
100 g samlevenih ovsenih ili nekih drugih pahuljica
50g celih pahuljica
100g maslaca
3 kašike kokosovog šećera
cimet, karanfilić, đumbir u prahu
Hladan maslac iseći na kockice i pomešati sa mlevenim pahuljicama. Dodati cele pahuljice i kokosov šećer i dobro zamesiti da se sastojci lepo povežu. Uviti testo u foliju i staviti u zamrzivač ili frižider 15-20 min. Suvo grožđe oprati, preliti toplom vodom i ostaviti malo da odstoji. Jabuke oljuštiti i iceći na kriščice, bundevu iseći na kockice. Staviti u odgovarajuću posudu za pečenje i dodati oceđeno suvo grožđe i začine. Izvaditi testo iz zamrzivača i izmrviti preko jabuka i bundeve. Staviti da se peče.
Tufahije
4 veće jabuke
100g mlevenih oraha ili nekog drugog orašastog voća
2 kašike suvog grožđa
cimet
kašika kokosovog šećera
kašika kokosovog ulja
Jabuke oprati, izdubiti i puniti mešavinom mlevenih oraha i suvog grožđa. Kokosovo ulje pomešati sa kokosovim šećerom i pomalo stavljati na svaku jabuku a zatim staviti da se peku.
Frape od bundeve
½ šolje pirea od pečene bundeve
2 dl ovsenog ili nekog drugog mleka
kašičica kokosovog šećera
kašičica rogača u prahu
cimet, karanfilić
Zagrejati mleko. Staviti pire od bundeve u mleko, dodati sve ostale sastojke i izmiksati štapnim mikserom.
Preuzeto: Zdravaishrana.com
