Od septembra u Hrvatskoj ističe moratorij na cenu električne energije, a početkom sledeće godine i za gas, pa građani bombardovani poskupljenjima očekjuju nove šokove.
Ne zna se kolika će biti poskupljenja, ali budžeti većine građane, posebno onih koji ne žive od turizma, teško da mogu da izdrže novi talas poskupljenja. U očekivanju ”vruće jeseni” mnogi se spremaju na štrajk, čak i penzioneri.
Hrvatska je na vrhu evropskih zemalja u kojima je inflacija najviša, a cene se i dalje ne smiruju. Dobitnici su inostrani trgovački lanci, a domaće prodavnice pogođene i neradnom nedeljom jedva posluju. Visoki profit ostvaruju i banke koje su u stranom vlasništvu, pa Hrvatska razmišlja o uvođenju posebnog poreza na ekstra profit.
Država je do sada na amortizaciju inflacije potrošila 2,2 milijarde evra, ali su građani to jedva osetili. Sa druge strane raste potrošnja i značajno je povećan broj fiskalizovanih računa, ali vlada odbija da tu zaradu usmeri prema građanima jer se tvrdi da su značajno poskupeli troškovi državnog aparata. Tako se sve vrti u krug, a i rekordnu zaradu od turizma od 15 milijardi evra neće osetiti građani koji su svakodnevno suočeni sa poskupljenjima, posebno hrane.
Jedina nada građana da će dobiti neke mrvice za preživljavanje je približavanje izbora, kada je uobičajeno da se populističkim merama pridobiju birači. U redu da ugrabe nešto od toga su mnogi, spremni da svoje zahteve izbore i na ulici ako drugačije ne može.
– Prvi put se u Hrvatskoj javlja grupa stanovnika koji će živeti i umreti kao podstanari i koji ne mogu da priušte ni banalne usluge – tvrdi dr. Željko Lovrinčević sa Ekonomskog instituta.
A da je tako pokazuju televizijski prilozi sa pijaca u hrvatskim gradovima gde građani govore da kupuju ”jednu jabuku i jednu bananu”, a ”bogataši” su ti koji mogu da priušte kilogram grožđa.
