Kada veštačka inteligencija ima zadatak da vizuelno identifikuje objekte i lica, ona dodeljuje određene komponente u svoje mreže prepoznavanju lica kao ljudski mozak.
Čini se da ljudski mozak mnogo brine o licima. Neuroni su toliko dobri u svom poslu da većina nas može lako da prepozna hiljade pojedinaca. Sa veštačkom inteligencijom, računari sada mogu da prepoznaju lica sa sličnom efikasnošću, a neuronaučnici sa MIT-ovog McGovern instituta za istraživanje mozga otkrili su da računarska mreža obučena da identifikuje lica i druge objekte otkriva iznenađujuću strategiju, nalik mozgu, da ih sve sortira.
Ovo otkriće, objavljeno 16. marta 2022. u časopisu “Science Advances”, sugeriše da su milioni godina evolucije koji su oblikovali kola u ljudskom mozgu optimizovali naš sistem za prepoznavanje lica.
Rešenje ljudskog mozga je da odvoji obradu lica od obrade objekata, ističu stručnjaci. Isto je uradila i veštačka mreža. I to je isto rešenje koje će, kako se pretpostavlja, pronaći svaki sistem koji je obučen da prepoznaje lica i kategoriše objekte.
Dobsova,vođa istraživačke grupe na Univerzitetu u Nemačkoj, sastavila je stotine hiljada slika pomoću kojih je “trenirala” duboku neuronsku mrežu u prepoznavanju lica i objekata. Kolekcija je uključivala lica više od 1.700 različitih ljudi i stotine različitih vrsta predmeta, od stolica do čizburgera. Sve ovo je predstavljeno mreži, bez naznaka šta je šta.
Nikada nismo rekli sistemu da su neka od njih lica, a neka objekti. Dakle, to je u suštini samo jedan veliki zadatak – kaže Dobsova.
Kako je program naučio da identifikuje objekte i lica, organizovao se u mrežu za obradu informacija koja je uključivala jedinice posebno posvećene prepoznavanju lica. Kao i mozak, ova specijalizacija se desila tokom kasnijih faza obrade slike.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Pixabay
