Poslednja trećina 19. veka je vreme najužeg struka i najžešćih rasprava o tome da li je potrebno nastaviti nošenje korseta, s obzirom na njihov uticaj na žensko telo.
Nepomirljive razlika između pristalica i protivnika korseta, koja se odvijala krajem 19. veka i trajala decenijama, prekinuta je izbijanjem Prvog svetskog rata.
Pokušaj da se oživi ovaj odevni detalj desio se tridesetih godina, ali su događaji iz 1939. godine sve promenili. Međutim, korset, koji su žene, ali i muškarci nosili vekovima preživeo je do danas.
Nešto slično korsetu nosilo se pre četiri hiljade godina – odgovarajuće slike pronađene su na ruševinama kritskog Knososa. Ali kada i u kojoj zemlji su počeli da nose korsete u modernim vremenima – ostaje nejasno.
Moguće je da je ideju da se na ovaj način poboljša silueta haljine u Francusku donela Katarina Mediči u 16. veku. Na ovaj ili onaj način, korsete su počeli da nose najviši predstavnici evropske aristokratije.
U početku nije služio da suzi struk, već je njegova glavna funkcija bila postizanje glatke površine onog dela haljine koji je isticao siluetu.
Tokom vladavine engleske kraljice Elizabete I, na njen predlog, počeli su da nose korseti od kitove kosti, što je omogućilo da se bolje oblikuje telo. Takođe, su ženama pomagali da drže leđa ispravljena, a ramena povučena.
U 17. veku, kada je postalo moderno nositi veliku količinu nakita i tako učiniti svoju haljinu što luksuznijom, korseti su pomagali da se drže teški komadi nakita.
Sa početkom 19. veka moda je neko vreme poricala korsetima pravo na žensko telo. Međutim, nisu sve aristokrate tog doba želele da ostan bez savršene siluete i isklesanog struka. Korste se ubrzo vratio i postao pravi diktator za žene.
Ali, da li samo za žene? Odovor je ne – i muškarci su bili skloni da pribegnu ovoj metodi kako bi popravili figuru, dok su žene uspevale da postignu struk manji od 50 centimetara u obimu.
Korseti su se nosili samo pri izlasku, ne i kod kuće. Poslednja trećina 19. veka je vreme najužeg struka i najžešćih rasprava o tome da li je potrebno nastaviti nošenje korseta, s obzirom na njihov uticaj na žensko telo.
Apel lekara protiv korseta bivao je sve glasniji, jer je njihovo stalno nošenje dovodilo do kompresije grudnog koša, narušavanja pravilnog funkcionisanja unutrašnjih organa. Anemija, bolesti srca, patologije u trudnoći i porođaju – samo su deo zdravstvenih problema uzrokovanih nošenjem korseta. Bilo je čestih slučajeva čak i iznenadne smrti od aktivnih pokreta sa čvrsto zategnutim korsetom – na primer, plesa ili vožnje bicikla.
Korset je na kraju okrivljen za “različite patnje žena”.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
