Napad na Kremlj do koga je došlo u sredu, 3. maja, Moskva je ocenila kao teroristički akt i pokušaj ubistva Vladimira Putina.
U ranim satima dve ukrajinske bespilotne letelice približile su se Kremlju, znamenitosti Moskve koja služi kao zvanična rezidencija ruskog predsednika, kada ih je primetilo rusko bezbednosno osoblje koje je odmah krenulo da presretne i neutrališe pretnju upotrebom opreme za elektronsko ratovanje.
Obe letelice su oborene, a njihovi ostaci razleteli su se po prostorijama Kremlja. Pres-služba Kremlja saopštila je da u ovom napadu nije bilo povređenih niti „materijalne štete“.
Međutim, u snimku koji navodno prikazuje posledice napada bespilotne letelice koji se od tada pojavio na društvenim mrežama, može se videti dim kako se diže iznad Senatske palate, jedne od zgrada koje se nalaze u krugu Kremlja.
Šta se dogodilo predsedniku Putinu?
Ruski predsednik Vladimir Putin nije bio prisutan u Kremlju tokom napada i nastavlja normalno da obavlja svoje dužnosti, otkrila je njegova pres-služba.
Gavriil Grigorov/Sputnik, Kremlin Pool Photo via APVladimir Putin
Šta je rekao portparol Kremlja
Pokušaji Kijeva i Vašingtona da se negiraju da su umešani u napad dronovima na Kremlj su smešni, odluke o takvim terorističkim napadima donose SAD, a Ukrajina ih izvršava, izjavio je u četvrtak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
– Ovakvi pokušaji da se ovo demantuje, i u Kijevu i u Vašingtonu, su, naravno, apsolutno smešni. Dobro smo svesni da se odluke o takvim akcijama i takvim terorističkim napadima ne donose u Kijevu, već u Vašingtonu. I Kijev radi ono što mu SAD kaže – rekao je Peskov na brifingu.
Ne očekuje se posebno obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina u svetlu napada dronom, dodao je Peskov.
Dva bakarna sloja na kupoli Senatske palate oštećena su u napadu ukrajinske bespilotne letelice na Kremlj, otkrio je Peskov.
U saopštenju objavljenom 3. maja Kremlj je ovaj incident opisao kao “planirani teroristički akt i pokušaj ubistva predsednika Ruske Federacije” Vladimira Putina.
Kako je reagovao grad Moskva
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin najavio je 3. maja zabranu upotrebe bespilotnih letelica u gradu, rekavši da su jedini izuzetak dronovi „koji se koriste po odlukama državnih organa“.
On, međutim, nije pomenuo napad na Kremlj.
Takođe se čini da je napad dronom malo poremetio normalan život u Moskvi, a dopisnici ruskih medija sa lica mesta izveštavaju da nisu primećena dodatna bezbednosna pojačanja u blizini Kremlja gde su se građani i strani turisti mogli videti kako šetaju 3. maja popodne.
Kako je reagovalo rusko ministarstvo spoljnih poslova?
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je saopštenje u kom se navodi da nema sumnje da Kijev stoji iza pokušaja terorističkog napada na Kremlj. Moskva će odgovoriti na napad dronom na Kremlj srazmerno stepenu pretnje koju Kijev predstavlja za rusko rukovodstvo, dodalo je ministarstvo.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je uvereno da će svi odgovorni za napad dronom biti pronađeni i strogo kažnjeni.
Kako su reagovali ruski zvaničnici?
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski trebalo bi da bude zvanično označen kao terorista, izjavio je ruski poslanik Oleg Morozov.
Prema rečima Morozova, napad na Kremlj označava novu etapu u tekućoj vojnoj operaciji Rusije u Ukrajini i neophodan je adekvatan vojni odgovor kako bi Rusija pokazala da akcije kao što je ovaj napad neće proći nekažnjeno.
Predsednik ruske Državne dume (donjeg doma parlamenta) Vjačeslav Volodin takođe je insistirao da se ceo „nacistički režim u Kijevu“ prizna kao teroristička organizacija koja, preuzevši kontrolu nad Ukrajinom, sada ugrožava bezbednost Rusije, Evrope i celog sveta.
On je dodao da bi „političari u zapadnim zemljama koje snabdevaju režim Zelenskog oružjem“ trebalo da shvate da su sada postali saučesnici „terorističke aktivnosti“.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je u sredu da Rusija nema druge opcije osim da eliminiše ukrajinskog predsednika nakon nedavnog napada dronom na rezidenciju ruskog lidera.
Kijevski režim stoji iza svega što radi prema uputstvima njegovih američkih i zapadnih rukovodilaca, koji su Kijevu usadili osećaj apsolutne nekažnjivosti, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Russian Foreign Ministry Press Service via APMarija Zaharova
– Sve što radi kijevski režim jeste pre svega odgovornost njegovih vašingtonskih, londonskih i uopšte kreatora i rukovaoca NATO-a. Uništili su legitimnu vlast u Ukrajini, postavili avanturiste i bandite na čelo, dali im novac i oružje, usadili osećaj apsolutne popustljivosti i nekažnjivosti i pružili političko pokriće i vojnu podršku – napisala je ona na svom Telegram kanalu.
Kako je reagovao Kijev?
Zvaničnici iz kabineta predsednika Ukrajine tvrdili su da Kijev nije odgovoran za napad na Kremlj, pri čemu je jedan od tih zvaničnika, savetnik predsednika Mihail Podoljak, čak pokušao da za ovaj teroristički akt okrivi neke neodređene „lokalne snage otpora“.
Podoljak je, međutim, takođe tvrdio da Ukrajina „vodi isključivo odbrambeni rat i da ne napada ciljeve na teritoriji Ruske Federacije“, uprkos činjenici da su ukrajinske snage više puta napale civilnu infrastrukturu u Rusiji tokom poslednjih nekoliko meseci.
Režim u Kijevu je takođe ranije pokazivao oklevanje da prihvati odgovornost za druge terorističke napade koje su počinile njegove snage, kao što je, na primer, eksplozija na mostu preko Kerčkog moreuza, koju su počinili ukrajinski teroristi.
Šta su SAD rekle?
SAD nisu imale nikakvu ulogu u napadu dronom na Kremlj, tvrdi koordinator za strateške komunikacije američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. Zvaničnik je dodao da SAD nemaju informacije o tome ko stoji iza incidenta.
Kako su reagovale druge zemlje?
Sve strane u ukrajinskoj krizi treba da izbegavaju akcije koje mogu dovesti do dalje eskalacije između strana, rekla je u četvrtak portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
– Stav Kine o ukrajinskoj krizi je dosledan i jasan, sve strane treba da izbegavaju akcije koje bi mogle da dovedu do dalje eskalacije – rekla je Mao novinarima.
Sirija najoštrije osuđuje napad dronom na rezidenciju ruskog predsednika u Kremlju i smatra da je to teroristički napad, saopštilo je sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova.
– Sirija najoštrije osuđuje napade dronovima na Kremlj ukrajinskog režima, kojim vladaju Sjedinjene Države i njihovi saveznici, i smatra to terorističkim aktom – objavilo je ministarstvo na Tviteru.
Damask takođe podržava pravo Rusije na samoodbranu u slučaju tako opasnih terorističkih napada, dodalo je ministarstvo.
Napad bespilotnih letelica na Kremlj je čudan i misteriozan incident, rekla je francuska ministarka spoljnih poslova Ketrin Kolona.
– Neću ulaziti u hipoteze, pošto ih ima mnogo. Ali ova epizoda je čudna. Slabo je shvaćena. Tako da neću ići dalje od toga da kažem da je čudna ili misteriozna – rekla je ona francuskim medijima.
Šta je Senatska palata kod koje je oboren dron?
Senat Kremlja je istorijska zgrada koja se nalazi u centru Moskve. Izgrađena u 18. veku i prvobitno je korišćena kao glavna administrativna zgrada za Rusko carstvo. Danas služi kao zvanična rezidencija predsednika Ruske Federacije.
Senat Kremlja podeljen je na dva dela – Stari Senat i Novi Senat. Stari Senat je sagrađen u 18. veku i služio je kao sedište Senata Ruskog carstva. Novi Senat je izgrađen u 19. veku i korišćen je kao sedište sovjetske vlade.
