U većini zemalja spavanje na poslu nije samo sramotno, već vas može koštati posla. Ali u Japanu je spavanje u kancelariji uobičajeno, čak i društveno prihvaćeno.
U stvari, na to se često gleda kao na znak marljivosti, u stilu „osoba je toliko posvećena svom poslu da je radila do iznemoglosti“.
Jedna studija pokazuje da prosečan Japanac spava samo 6 sati i 35 minuta svake noći zbog čega većina zaspi tokom putovanja, na poslu, u parkovima, kafićima, knjižarama, tržnim centrima, odnosno na bilo kom javnom mestu.
Niko ne poznaje inemuri bolje od dr Brigitte Steger, naučnice sa Univerziteta u Kembridžu, koja proučava japansku kulturu.
„Prvi put sam se susrela sa ovim intrigantnim stavovima o spavanju tokom svog prvog boravka u Japanu kasnih 1980-ih“, napisala je u članku na Bi-Bi-Siju.
U ovom periodu posleratnog ekonomskog procvata nacija je stekla reputaciju vredne nacije koja nema vremena za spavanje. Ljudi su radili dugo, a zatim dremali tokom ozloglašenog dugog putovanja do kuće. Učenici su ostajali budni do kasno u noć, a zatim su dremali tokom nastave sledećeg jutra.
Zanimljivo je da postoje i određena pravila za inemuri. Tako, ako ste novi u kompaniji i morate pokazati koliko ste aktivno uključeni, ne možete spavati. Ali ako imate 40 ili 50 godina i dugo ste na tom radnom mestu, možete spavati. Što ste više na društvenoj lestvici, više možete da spavate.
Postoji nekoliko bliskih rođaka inemuri kulture koji se mogu naći i u drugim zemljama, kao što je španska siesta, kratka dremka u ranim popodnevnim satima, često nakon podnevnog obroka i italijanski riposo, produžena pauza za ručak koja traje 2-3 sata omogućavajući ljudima da dremnu.
Poslednjih godina, praksa dremanja na poslu dobila je podršku brojnih poslodavaca širom sveta. Među njima su značajni Google, Apple, Nike, Opel, Proctor & Gamble, koji obezbeđuju namenske sobe za spavanje zaposlenih kako bi kratko odmorili tokom radnog vremena.
