Izraz “mokraćni putevi” iako nije baš najprikladniji se odomaćio i uključuje sve navedene organe, pa ćemo ga koristiti u ovom tekstu.
U nomalnim okolnostima, dakle kod zdrave dece NEMA bakterija u mokraćnim putevima, pa bubreg i ostali delovi uro-trakta rade nesmetano!
• Koje su vrste infekcija mokraćnih puteva
Ako infekcija napadne samo mokraćnu bešiku naziva se cistitis, a ako je zahvaćen bubreg – pijelonefritis. On se ređe javlja, ali je ozbiljan, jer može da utiče na pojavu ožiljaka na bubregu i dovede do trajnih oštećenja njegovog tkiva. Kod dece se ređe sreće izolovani uretritis – infekcija završnog dela mokraćnih puteva (uretre).
• Kako nastaju infekcije uro-trakta kod dece
Jednostavno – bakterije prodru u mokraćne puteve, tamo se razmnožavaju i eto infekcije.
Postoje dva najčešća načina da bakterije stignu u mokraćne puteve i bubreg:
Prvi je put bakterija SPOLJA preko uretre (kanal putem koga mokraća izlazi iz organizma), a najčešće vode poreklo iz debelog creva (Escherichia coli, Enterokoke…). Bakterije se zatim prenose do mokraćne bešike (organ u kome se mokraća skuplja pre mokrenja), a ponekad i do bubrega.
Kada infekcije nastaju u prvim mesecima života u velikom broju slučajeva deca imaju neku anomaliju mokraćnog sistema. Tada infekcija nastaje “iznutra”. Najčešće su suženja (opstrukcije) mokraćnih puteva koje dovodi do blokiranja normalnog oticanja mokraće i vezikoureteralni refluks – stanje u kome se jedan deo mokraće vraća iz mokraćne bešike ka bubrezima, umesto da teče od bubrega ka bešici i van organizma. Čim postoji usporena eliminacija mokraće nastaje infekcija. Obe ove anomalije, ako se ne otkriju na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja bubrega.
Daleko ređe se dešava da bakterije stigne iz nekog udaljenog dela tela (putem krvi) i naseli se u bubregu.
• Kada posumnjati na infekciju – koji su simptomi i znaci koji je prate
Na infekciju mokraćnog sistema kod beba uvek treba posumnjati ako dete ima povišenu temperaturu, a nema drugih tegoba kao što su: curenje nosića, kašalj, znaci upale grla… One su češće kod devojčica jer je izvodni mokraćni kanal (tzv. uretra) kod njih mnogo kraći nego kod dečaka. Bakterijama je mnogo lakše da kroz kratak kanal stignu u mokraćnu bešiku, nego ako je on duži (kao kod dečaka). Zato je pravilo da se svaka neobjašnjiva povišena temperatura kod beba MORA “ispratiti” pregledom urina!
Starija deca se uglavnom žale na pečenje prilikom mokrenja i bol u donjoj polovini abdomena i leđa, kao i učestao nagon na mokrenje. Međutim, manja deca ne mogu da kažu šta im smeta, pa je tada uloga roditelja u prepoznavanju ove infekcije veoma važna. Povišena temperatura, uznemirenost deteta, slab apetit, neprijatan miris urina, isprekidan mlaz mokraće, ili gnojav trag na peleni, su prvi znaci koji treba da izazovu sumnju roditelja.
• Kako se postavlja dijagnoza
Jednostavni laboratorijski testovi mogu da pokažu da li je u pitanju infekcija. Važan test je pregled mokraće. Uzorak urina mora da se uzme kako treba – prvo da se genitalije dobro operu (najbolje da se posle pranja isperu 3% rastvorom borne kiseline), i da se donese u sterilnoj bočici, unutar 60 minuta od mokrenja deteta. Ako je mališan loše pripremljen ili uzorak stoji duže vreme pre pregleda, rezultati mogu biti “lažno” pozitivni.
Kod beba se uzorak urina uzima u specijalnim samolepljivim kesicama. Kod beba je posebno važno da se dobro “odmasti” temeljnim pranjem, pre stavljanja kesice.
Lekar će prvo tražiti pregled sedimenta urina u kome se lako mogu videti brojni leukociti (leukociturija), ali i bakterije koje ukazuju na postojanje infekcije mokraćnih kanala. Ako se na osnovu sedimenta urina posumnja da postoji infekcija, lekar će tražiti da se iz urina uradi urinokultura. Njen zadatak je da se izoluje bakterija koja je uzrok infekcije, ali i da se odredi najefikasniji antibiotik za lečenje. Dakle, BEZ pregleda mokraće NEMA dijagnoze infekcije mokraćnih kanala.
Neretko je potrebno uraditi i krvnu sliku (sa CRP-om) koja pomaže u proceni težine infekcije.
• Da li se mora uzeti isključivo prvi jutarnji urin
NE MORA!
Dete može dobiti simptome i znake urinarne infekcije u bilo koje doba dana, pa je besmisleno (i opasno) čekati do sutrašnjeg jutra da bi se postavila dijagnoza!
• Kako se infekcija leči
Infekcije mokraćnih puteva se leče antibioticima čiji je zadatak da unište bakterije koje se nalaze u mokraćnim kanalima. Postoje brojni antibiotski sirupi, ali i injekcije antibiotika za lečenje infekcije mokraćnih kanala.
Laboratorijskim testovima se određuje osetljivost izolovane bakterije na razne antibiotike (antibiogram), na osnovu koga lekar zatim može da odredi najefiksniju terapiju. Dete će se osećati mnogo bolje već 12-24 sata posle početka odgovarajuće terapije.
• Mora li se čekati nalaz urinokulture i antibiogram da bi se započela terapija antibiotikom
NE ČEKA se nalaz urinokulture jer je obično potrebno dan – dva da stigne, a to je predugo! Na osnovu sedimenta urina (povećan broj leukocita – leukociturija) koji je gotov za par sati, se započinje terapija antibiotikom za koji se pretpostavlja da je najefikasniji. Kada antibiogram stigne onda se menja terapija samo ako već prepisani lek ne deluje na izolovanu bakteriju.
Dete (naročito manja deca) sa pijelonefritisom (zapaljenje bubrega) neretko povraća i odbija tečnost i hranu, pa tako nije u mogućnosti da popije lek, može, u manjem ili većem stepenu, i da dehidrira. U tom slučaju je neophodna primena lekova kroz venu (ređe intramuskularno), a u slučaju potrebe za intravenskom nadoknadom tečnosti i bolničko lečenje.
• Kako znamo da je antibiotik odradio posao
Brzo dete živne kad se da adekvatan antibiotik! Ipak, po završetku lečenja antibioticima potrebno je ponoviti analizu mokraće kako bi se proverilo da li je infekcija sanirana. U sedimentu urina ne bi trebalo da bude bakterija i drugih znakova infekcije, a urinokultura bi trebalo da bude sterilna. Obično se ovi nalazi urade dan posle prekida tretmana, a ponove tri dana po obustavljanju antibiotika.
• Kada treba uraditi dodatna ispitivanja
Infekcija urinarnog trakta može biti posledica nekog ozbiljnijeg problema – anomalije urotrakta. Zbog toga je nekada potrebno da se urade detaljnija ispitivanja mokraćnog sistema. Kod svakog deteta kod koga se prva infekcija javi po tipu pijelonefritisa (infekcija bubrega koju prati povišena temperatura) ili ako se javi više puta, neophodno je sprovesti dalja ispitivanja
Prvo ispitivanje koje lekar traži jeste ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog sistema. Normalan nalaz na ovom pregledu ipak ne isključuje postojanje anomalije mokraćnog sistema, pa ako se infekcije i dalje ponavljaju potrebna su i dodatna ispitivanja.
U slučaju da se na ultrazvučnom pregledu postavi sumnja da postoji neka anomalija mokraćnog sistema i/ili oštećenje bubrega, ili se infekcije javljaju i dalje, lekar će tražiti da se uradi neko od rendgenoloških snimanja, ili ispitivanje funkcije mokraćne bešike. Na ovaj način će se sa sigurnošću pronaći pravi uzrok nastanka infekcija mokraćnog sistema.
• Da li infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega
Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.
Ponavljane infekcije su naročito opasne, pogotovo kad je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega,.
• Šta roditelji mogu da urade
Od malena je važno sprovoditi redovnu i temeljnu higijenu genitalija i kod dečaka i kod devojčica. Tekuća mlaka voda uz blagu baby kupku (ili sapun) je nezamenjiv način pranja genitalnog regiona (uključujući i analni deo). Vlažne maramice treba korisiti kad nema mogućnosti da se beba opere (put, boravak u prirodi…). To je najbolji način da se bakterije iz spoljašnjosti “popnu” kroz uretru do mokraćanih kanala.
Sa druge strane, važno je znati da se SVAKA povišena temperatura za koji nema vidljivih znakova infekcije mora shvatiti kao sumnjiva infekcija urinarnog trakta.
Kod dece koja su već imala urinarnu infekciju SVAKA febrilna epizoda (čak i kad ima simptoma i znakova respiratorne infekcije) mora biti ispraćena pregledom mokraće. Ovo je naročito važno kod beba i predškolaca.
Sprovođenje terapije je veoma važno, kao i kontrola uspešnosti lečenja antibioticima. Dobra saradnja roditelja i pedijatra je ključ uspešnog lečenja i prevencije urinarnih infekcija. Kod anomalija uro-trakta u dijagnostiku i lečenje se uključuje pedijatar – nefrolog i dečji hirurg – urolog u specijalizovanim dečjim bolnicama.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
