Kognitivno bihejvioralni psihoterapijski pristupi su veoma uspešni ne samo u individualnom psihoterapijskom tretmanu već i u tretmanu partnera i bračnih parova. Na partnerskoj ili bračnoj terapiji terapeut nastoji da razume obe strane u konfliktu, uoči probleme u komunikaciji, inkompatibilnosti želja i ciljeva, identifikuje praktične i emocinalne probleme koji su doveli do problema u odnosu. Pospešivanje konstruktivne komunikacije među partnerima je neophodan uslov za rešavanje bračnih ili problema u vezi. Međutim, pored problema u komunikaciji za uspešan tretman neophodno je i dentifikovati i promeniti iracionalna uverenja koja na eksplicitan ili implicitan način utiču na ponašanje partnera u braku ili vezi. Iracionalna uverenja koja se karakterističano identifikuju kod pojedinca u individualnoj terapiji, takođe su prisutna i kod pojedinaca koji dolaze na bračnu ili partnersku terapiju.
U daljem tesktu izdvojićemo neke kategorije čestih uverenja koje su od posebnog značaja u terapiji bračnih ili partnerskih problema:
Zahtev za ljubavi i odobravanjem: Neophodno mi je i apsolutno moram imati ljubav i odobravanje mog partnera.
Zahtev za savršenstvom, uspehom i kompetencijom: Ja apsolutno moram biti uspešan i kompetentan u stvaranju i održavanju savršenog braka, bez problema i teškoća, i ako nisam takav onda ništa ne valjam. Moj partner mora biti savršen i kompetentan čovek, koji nikada ne sme da greši, i ako nije takav onda uopšte ne valja, a i ja pošto sam sa njim, takođe ništa ne valjam. Moj brak mora biti savršen, bez problema i teškoća, i ako nije onda ništa ne valja, i ja takođe, pošto živim u takvom braku ništa ne valjam.
Filozofija optuživanja i kažnjavanja: Moj partner mora biti onakav kakav ja mislim da treba da bude, pravedan fer i ljubazan prema meni, i ako nije onda je loš čovek, bezvredan i zaslužuje odgovarajuću kaznu za to.
Filozofija užasavanja oko teškoća, frustracija i nekomfora: Užasno je što u mom braku postoje problemi i teškoće i ja to ne mogu da podnesem. Ako nastavimo ovako, nešto užasno će se desiti. Moram nešto da preduzmenm da sprečim katastrofu. Moram da brinem oko tih problema. Moram da kontrolišem situaciju. Moram da kontrolišem njega i strahujem oko toga šta radi i šta će uraditi.
Emocije su spolja izazvane i prema tome se ne mogu kontrolisati: Ja apsolutno moram da pobesnim kada se moj partner ponaša na neodgovarajući način. Ja apsolutno moram biti depresivna ako imam probleme. ja apsolutno moram biti uplašena, uspaničena i anksiozna kada postoji mogućnost da se desi nešto loše u mom braku.
U gornjem tekstu izneti su tipični primeri iracionalnih uverenja koja stvaraju disfunkcionalne emocije i ponašanja bračnih partnera dok klijenti u praksi stvaraju svoje sopstvene varijante ovih uverenja kojih su nekada svesni a nekada ne. Iracionalna uverenja uvode partnere u iskrivljena opažanja, tumačenja ili interpretacije događaja i dovode do preterane emotivne uznemirenosti. Preterana emotivna uznemirenost dalje oteževa međusobnu komunikaciju, konstruktivno razmišljanje, menjanje ponašanja i traganje za rešenjima. Zbog toga, prvi korak u rešavanju bračnih ili partnerskih problema jeste identifikovanje iracionalnih uverenja i domena odnosa u kojem ona dolaze do izražaja a zatim i rad na njihovom menjanju. Tek kada partneri prepoznaju svoje iracionalnosti (koje se baziraju na dogmatskim zahtevima i apsolutističkim moranjima) i njih se odreknu biće u stanju da realističnije i hladnokrvnije (sa manje emocionalne uznemirenosti) opažaju kako svoje tako i ponašanje partnera, što predstavlja preduslov za promenu ponašanja.
Nakon što otkriju i promene svoja iracionalna uverenja, partneri dalje uče kako da promene svoje ponašanje: kako da drugačije reaguju i ponašaju se u konfliktnim situacijama, kako da zadovolje svoje želje a da pritom ne povrede partnera, kako da iskažu ono što im smeta ili ono što žele na način koji neće ugroziti ili provocirati drugu stranu itd. Partneri uče da postanu fleksibilniji tako što će razviti veću senzitivnost za potrebe, želje i osećanja druge strane, uče kako da otkriju ili pitaju drugu stranu šta želi ili oseća i na taj način izađu partneru u susret pokazujući zainteresovanost, želju za komunikacijom i poštovanjem.
Izvor: Vaš psiholog
