Upoznaćemo vas sa dijetoterapijom koja se sastoji u izbegavanju namirnica koje sadrže gluten, protein pšenice, raži i ječma, žitarica bogatih glutenom i u izbegavanju zobi i hibrida svih spomenutih žitarica, ali i sve hrane koja u tragovima može sadržati gluten.
Milioni ljudi u svetu danas ne podnose gluten (zbog celijakije i alergije na pšenicu), a još mnogi milioni koji pate od astme, neuropatije, reumatskog artritisa, migrene, sindroma hroničnih bolova, umora i sl. okreću se bezglutenskoj ishrani radi rešavanja tegoba. Ta bolest je takođe poznata kao glutenska enteropatija, a predstavlja trajnu netoleranciju na prehrambeni gluten usled koje autoimuno nastaju oštećenja crevne sluznice kod osoba sa genetski predodređenom osetljivošću. U razvoju bolesti deluju interaktivno i geni i okolina, što utiče na imune reakcije i može dovesti do rizika u celijakiji. Brojni su klinički oblici te bolesti, atipične kao i asimptomatske forme. Mnogi oboleli nisu prepoznati (9 od 10) jer događa se da ljudi oboleli od celijakije nemaju nikakvih simptoma bolesti. Simptomi su često prikriveni i bolest se ne dijagnostikuje pravovremeno. Kod starijih ljudi celijakija je češća nego što je prikazano za opštu populaciju i ima je jedna od 50 osoba iznad 50 godina (2*).
Normalna hrana može biti prikladna za bezglutensku dijetu kada ne sadrži sastojke glutenskih žitarica ili zob i ona za koju imamo potvrdu na odsutnost glutena.
Bezglutenska zdravstvena dijeta kod celijakije
Ishrana bez glutena je jedini način lečenja ove bolesti, a sprovodi se čitavog života. Neadekvatna ishrana jedan je od najvažnijih činilaca u razvoju posledica ove bolesti, koje onda ugrožavaju rast i razvoj organizma, telesnu izdržljivost, radni kapacitet, imuni sistem, razvoj intelektualnih sposobnosti i uzrokuju brojne bolesti. Izostavljanje ispravne dijete često ima za posledicu katastrofalne, u mnogo slučajeva (i do 40 puta češće) maligne komplikacije. S druge strane, oboleli koji se pridržavaju stroge bezglutenske dijete nemaju nikakvih posebnih komplikacija i ako uzrok bolesti nije pre početka lečenja naneo trajno štete zdravlju, smatramo ih potpuno zdravima. Upravo je sve to razlog za postavljanje potpuno ispravne dijagnoze u ranim stadijumima života i pridržavanja striktne prehrane. Oni kojima se jednom dijagnostikuje celijakija, imaju celijakiju celog života. Ne smeju se “skinuti s dijete” i moraju se pridržavati bezglutenske dijete.
Zdravstvena bezglutenska dijeta je veliki izazov, jer gluten ima izuzetna tehnološka svojstva i često se može naći u dodacima ishrani, u prehrambenim bojama, aromi… Naći ćemo ga ne samo u pekarskim i poslastičarskim proizvodima, nego i u mesnim prerađevinama, kašama, umacima, slatkišima i prirodno bezglutenskim namirnicama čak i tamo gde se ne očekuje. Posebno je teško hraniti se van kuće, jer s kuvarom treba proveriti svaku namirnicu u nekom jelu.
Prehrambene preporuke
Za doručak – proizvodi od dozvoljenih žitarica su grupa namirnica bogata proteinima, dijetalnim vlaknima, vitaminima B grupe, folatom, gvožđem i magnezijumom. Npr. bezglutenski hleb ili bezglutenska testenina, kuvani pirinač, kuvani proso, heljda, amarant… kao musli zajedno sa orašastim plodovima za doručak; kaša od kukuruznog griza, pirinačni griz (cous-cous). Kukuruz, pirinač, krompir, mahunarke, (soja, grašak) predstavljaju izvor ugljenih hidrata koje organizam može lako iskoristiti.
Masti i ulja – prednost imaju hladno ceđena biljna ulja i ulja jezgrastog voća (ekstra devičansko maslinovo ulje, suncokretovo ulje, bundevino ulje).
Bitno je naglasiti da bezglutenska dijeta nije nimalo štetna za organizam, a gluten kao protein nije esencijalan i aminokiseline koje ga sačinjavaju mogu se zameniti brojnim drugim prehrambenim izvorima.
Preuzeto: Zdravahrana.com
