ISHRANA ODOJČETA DO 6 MESECI
Ishrana odojčeta može biti prirodna (dojenje), mešovita i veštačka. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.
Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žučkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja.
Mešovita i veštačka ishrana se koristi kod odojčadi čije majke ili nemaju dovoljno mleka ili zbog bolesti ne mogu da doje.Tada se koriste adaptirana mleka koja su po svom sastavu najsličnija majčinom mleku.
Upotreba kravljeg mleka se ne preporučuje zbog mogućih bakterioloških neispravnosti, alergija ili nepodnošenja.
Preporučuje se hranjenje isključivo majčinim mlekom čime su obezbeđeni svi potrebni sastojci, a izbegnuti neželjeni efekti druge hrane. Hranjenje je na zahtev deteta koje diktira broj obroka i količinu mleka.
ISHRANA DOJENČETA U 6 MESECU
Najnovija preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da je ovo period u kome je potrebno započeti sa uvodjenjem nemlečne hrane. Ishrana treba da se bazira samo na dojenju do 5-6 meseca. Od tog doba treba polako uvoditi nove vrste hrane, u dogovoru sa Vašim pedijatrom. Treba početi od žitarica za bebe ili kašica od povrća i voća.
Nove namernice treba uvoditi jednu po jednu i u malim količinama. Pravilo je da se namirnice uvode pojedinačno i postepeno. Nova hrana se uvodi u malim količinama (dve do tri kašičice) postepeno i uvek samo jedna vrsta, u vreme budućih glavnih obroka. Najbolje je započeti unos nove namirnice za početak, u prepodnevnim satima, kako bi se pratila reakcija odojčeta na nju. Navikavanje na jednu vrstu hrane treba da traje 3-4 dana.
Dete se susreće prvi put sa novim ukusom hrane i zbog toga ga ne treba prisiljavati da jede, u slučaju odbijanja pokušati narednog dana, ali sa istom vrstom hrane.
Najbolje je da prva nemlečna namirnica bude kombinovana sa poznatim ukusom maminog mleka! Zato većina pedijatara i nutricionista preporučuje da to za početak budu žitarice (pirinač, kukuruz) koje se prave sa maminim mlekom. Ako mama ne može da doji, treba ih spremiti za mlečnom formulom (poznatim ukusom) koju beba već koristi.
Uvođenje voća: Prvog dana se detetu daju 2-3 kašičice voća, pa se svakog dana povećava za kašičicu-dve. Posle hranjenja detetu ponuditi dojenje i dozvoliti mi da pojede mleka koliko želi. Neki roditelji počinju sa voćem, neki sa povrćem, to nema mnogo veze iako često kažu roditelji da dete više voli jedno ili drugo ali i deca se razlikuju. Uvodi se sezonsko voće i povrće od onoga što je dozvoljeno. Hrana koja je već uvedena i na koju dete nije imalo reakciju se može kombinovati sa hranom koja se tek uvodi. Mogu se praviti kombinacije u odnosu na količinu već uvedene hrane. Hrana se sprema u obliku svežeg blendanog voća, kompota od voća koji se izblenda, a vremenom prelazi se na gnječenu i seckanu hranu.
Od voća je dozvoljeno: jabuka, kruška, kajsija, banana, šljiva, breskva, bundeva, dinja, lubenica u obliku kompota ili kašice bez šećera.
Povrće: šargarepa, krompir, brokoli, blitva, paškanat, celer, tikvice, karfiol, spanać ( prvo se počinje sa kašicom od šargarepa, koja se postepeno zamenjuje krompirom) ;Nakon obroka može piti prokuvanu vodu koliko želi.
Beba u ovom uzrastu može koristiti i pirinčane i kukuruzne kašice koje se mogu dodavati u voće i povrće ukoliko beba slabije napreduje.
Zbog moguće pojave alergijskih manifestacija ne davati: svež paradajiz, jagodičasto voće (jagoda, malina, kupina), citruse (narandža, limun, grejp, mandarina, kivi) ,koštunjavo voće (orah, badem, lešnik) čokolada, eurokrem, med, kvasac, pšenica (hleb, keks, brašno) ,riba, školjke, belance jajeta, kravlje mleko, hranu sa konzervansima. Posebno treba biti obazriv kod uvođenja glutena u porodicama u kojima postoji kod roditelja intolerancija na gluten i tada uvođenje glutena u ishranu treba prolongirati za kasniji period, nikako pre 9 meseca.
Tokom uvodjenja nemlečne hrane treba biti strpljiv. Ako dete odbije hranu ne treba ga prisiljavati, ali sutradan treba probati ponovo. Kada je dete sito i odbije hranu ne treba dalje insistirati da jede.
ISHRANA ODOJČETA IZMEĐU 7 I 8 MESECI
Osnova ishrane je i dalje dojenje (4 do 5 puta dnevno) Povrće i voće se nastavlja, ali iznječeno ili rendano. Nastavlja se vitamin D.
Po uvodjenju voća i povrća nailazi vreme da se u kašice dodaje kuvano meso (teletina, ćuretina piletina…) – izblendano, kao i supa u kojoj je kuvano meso i povrće. Supa je na vodi od kuvanog mesa i povrća.
Svinjsko meso se ne uvodi do prve godine života. Hrana se ne soli a može se staviti nekoliko kapi maslinovog ulja zbog ukusa.
ISHRANA ODOJČETA IZMEĐU 8 I 9 MESECI
Dojenje se i dalje održava, polako se izbacuju dnevni obroci mlečni. Uvodi se postepeno nova hrana: Doručak na bazi žitarica za bebe, posle koga treba ponudutu da se “dopuni” podojem po želji.
Tvrdo kuvano žumance postepeno po četvrtinu više svakih 2-3 dana. Kada se uvede celo žumance, davati ga 3-4 puta nedeljno i taj dan se izostavlja meso – naizmenične kombinacije sa mesom. Hrana se ne soli!
ISHRANA ODOJČETA PREKO 9 MESECI
Dozvoljava se da samo dete jede prstićima čvrstu seckanu hranu iz svog tanjira. Uvode se namirnice koje sadrže u sebi gluten- hleb, kifla, kroasani, keksići. Dete jede zajedno sa ostalim članovima porodice, uči se socijalizaciji i ponašanju. U ovom uzrastu dete već treba da ima 3 nemlečna obroka i dve užine. Mleko se daje ujutru i uveče posle obroka, nikako u obroku u kome se nalazi meso.
ISHRANA ODOJČETA 10-11 MESECI
Održava se dojenje. Uvodi se novo povrće: grašak, kupus,kelj, keleraba, boranija, luk, mleveno meso – junetina , seckano voće u svežem obliku: jabuka, kruška, kajsija, breskva,Vitamin D se nastavlja.
Doji 2 puta ujutro i uveče.Preko dana ima 5 do 6 obroka ( 3 glavna i 2-3 užine) Uzima svu hranu bez prisiljavanja. Sastav obroka je raznovrstan. Voće i povrće mogu biti sveži i prerađeni. Nastavlja se D vitamin.
ISHRANA DETETA PREKO 12 MESECI
Doji po želji 2 puta ujutro i uveče.Nema ograničenja u voću, povrću i drugoj hrani, a količina zavisi od apetita, dnevne aktivnosti i potreba. Ravnopravno učestvuje u svim porodičnim obrocima.Tečnost se ne daje u toku obroka. Nakon obroka dete može da pije koliko želi vode, čaja ili soka bez šećera. Ne treba da pije više od 500 do 700 mL kravljeg mleka. Ne davati koncentrisanu hranu poput čokolade i bombona. Nije preporučljiv preterani unos slatkiša. Pre polaska na spavanje ne treba davati slatke napitke ili slatkiše. Obavezno prati zube. Vitamin D se daje u zimskom periodu od novembra do marta sve do navršene treće godine života. U ishranu se uvodi belance, riba, paradajiz, a dete počinje da jede normalnu hranu koju jedu i ostali ukućani koja se sprema od povrća, mlevenog mesa ili kuvanog mesa. Roditelji treba da se prilagode teci u ovom periodu kako bi se spremala normalna hrana, manje začinjena, koju roditelji posle mogu da začine. Na ovaj način se deca lakše navikavaju na ukus raznovrsne hrane i taj model ishrane usvajaju za kasnije u životu.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
