Svi smo manje-više u stresu svakodnevno, što više i nije neka neobična činjenica. Međutim, neke namirnice mogu da nam pogoršaju stanje, a neke mogu da nam pomognu. Evo koje namirnice su korisne kada hoćemo da se brže oslobodimo efekata stresa.
Kefir. Možda niste znali, ali istraživanja ukazuju da se 90% hormona serotonina proizvodi u crevima. To je hormon koji, uopšte uzevši, doprinosi da se osećamo dobro. Zato je važno održavati organe za varenje u ravnoteži, jer to utiče i na mentalno zdravlje. Za održavanje zdrave crevne flore, veoma je dobar kefir. To je posebno fermentisani mlečni napitak koji pomaže uravnoteženju crevne flore. Pored toga, sadrži vitamine rastvorljive u mastima A, D i K2. Zvog toga ovaj napitak može doprineti i emocionalnom i mentalnom zdravlju.
Bademi. Sirovi ili blago pečeni bademi su dobar izvor cinka, koji doprinosi regulaciji raspoloženja. Oni su takođe i izvor magnezijuma, gvožđa i zdravih masnoća, što sve doprinosi i zdravlju organa za varenje, ali i eliminaciji štetnih efekata stresa.
Zeleni čaj. Iako sadrži malu količinu kofeina, ovaj čaj takođe sadrži i aminokiselinu L-teanin, za koju je pokazano da deluje protiv blagih slučajeva anksioznosti. Izgleda da L-teanin povećava proizvodnju alfa talasa u mozgu, koji odgovaraju opuštenijem stanju. Dakle, zeleni čaj će pomoći da se opustimo, a zbog prisustva male količine kofeina, neće dopustiti da postanemo pospani (kao što se dešava kad uzmemo neke druge umirujuće supstance).
Omega 3 masne kiseline. Interesantno je da su neka istraživanja ukazala da nivo anksioznosti opada već sa redovnim dnevnim unosom od 2,5 miligrama omega-3 masnih kiselina. Najbolji biljni izvori omega 3 masnih kiselina su laneno ulje, zatim laneno seme, čia seme i orasi.
Slatkiši. Ma koliko da su u poslednje vreme slatkiši izašli na loš glas, poznata je činjenica da slatka hrana doprinosi redukciji stresa. Ovde je možda najbolja crna čokolada sa preko 70% kakaoa, pošto ona doprinosi i proizvodnji endorfina, tzv. hormona sreće, koji popravljaju raspoloženje. I još jedna stvar, koja nije zanemarljiva. Ako se namerno uzdržavate od slatke hrane koju volite, tokom stresne situacije to može da još dodatno poveća stres…
Uravnotežena ishrana. I na kraju, ali ne i najmanje važno: uravnotežena ishrana doprinosi opštem zdravlju, pa tako i mentalnom zdravlju. Iako ne mora obavezno da znači da ćete imati mentalno-emocionalnih tegoba ako se hranite neuravnoteženo, te dve stvari jesu povezane i utiču jedna na drugu. Zato izbor zdrave, uravnotežene ishrane jeste u krajnjoj instanci i ulaganje u sopstvenu mentalno-emocionalnu dobrobit.
Preuzeto: Zdravahrana.com
