Poslednjih godina, proučavanja veze ishrane i raka dojke znatno su uznapredovala. Utvrđeno je da su neke namirnice povezane sa povećanim rizikom od ovog oblika raka, a neke sa smanjenim. Evo šta kažu istraživanja.
Mleko i mlečni proizvodi- Istraživanja su ukazala da konzumacija mleka, putera i jogurta može biti povezana sa rakom dojke. Smatra se da su mogući uzročnici: hormoni koji se nalaze u mleku, velika količina masti, ostaci pesticida u mleku ili visoki nivoi kalcijuma.
Jedna od najčešće citiranih hipoteza među nutricionistima o uticaju mleka na rak dojke je prisustvo hormona i faktora rasta u mleku. Za insulin-slični faktor rasta (IGF-1) istraživanja su pokazala da podstiče rast raka dojke. Mleko prirodno sadrži IGF-1; međutim, problem je što farmeri kravama svakodnevno daju kravlju hormon rasta (BGH), koji još više povećava koncentraciju IGF-1 u kravljem mleku.
Zasićene masti koje sadrže mlečni proizvodi takođe su pod sumnjom nutricionista, pošto je pokazano da je veliki unos zasićenih masti povezan sa povećanim rizikom od raka dojke. Ukazano je da velike količine zasićene masti životinjskog porekla u ishrani poveććavaju koncentraciju estrogena u krvi i povećavaju rizik od raka dojke.
Mediteranska ishrana- Istraživanja su pokazala da mediteranska ishrana može da smanji rizik od pojave raka dojke. Mediteranskom ishranom se naziva tradicionalna ishrana mediteranskih oblasti Italije, Francuske i Grčke. Ona uključuje velike količine svežeg voća i povrća, orašaste plodove, žitarice, maslinovo ulje i ribu. Veliki broj proučavanja ukazao je na vezu između ovakve ishrane i smanjenog rizika od pojava raka dojke, ili smanjenog rizika od povratka raka dojke nakon što je medicinski tretiran.
Smatra se da zdravstvene dobrobiti te ishrane potiču od male količine zasićenih masti životinjskog porekla, fitonutrijenata koji se unose putem voća i povrća i antikancerogenog delovanja sastojaka maslinovog ulja. Ekstra devičansko maslinovo ulje sadrži jedinjenje nazvano oleokantol (OC). Za oleokantol je pokazano da izaziva nekrozu i smrt (apoptozu) malignih ćelija, a da pri tome ne šteti normalnom tkivu.
Karotinoidi su fitonutrijenti koji se nalaze npr. u šargarepi, paradajzu, tamnozelenom lisnatom povrću, batatu. U njih spadaju beta-karotin, likopen i lutein. Jedno obimno proučavanje raka dojke, završeno 2013. godine, pokazalo je značajnu vezu između visokog unosa karotinoida i smanjenog rizika od raka dojke. Karotinoidi su moćni antioksidansi koji podstiču imunitet. Takođe se smatra da imaju snažno antikancerogeno dejstvo na maligne ćelije raka dojke tako što izazivaju njihovo samouništenje.
Zaključak
Rizik od pojave raka dojka, kao i od povratka raka dojke nakon što je izlečen, može se smanjiti ishranom poput mediteranske, koja je bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, maslinovim uljem i ribom. U ishranu treba uključiti obilje karotinoida (šargarepa, paradajz i dr). Da bi se smanjio rizik od nastanka raka dojke, poželjno je izbegavati mleko, mlečne proizvode i zasićene masti životinjskog porekla.
Preuzeto: Zdravahrana.com
